Научници открили која земља би најлакше преживјела глобалну катастрофу: Има велику предност

Нуклеарни рат, пандемија, климатске промјене, суперерупција вулкана или удар астероида само су неки од сценарија који би могли озбиљно да угрозе човјечанство. Научна анализа показала је да се међу земљама које би у таквим условима могле имати највећу отпорност издваја Аустралија.

Ипак, научници упозоравају да ниједна држава на планети није потпуно безбједна у случају глобалне катастрофе. Питање зато није само гдје би било најсигурније живјети, већ и које би државе могле наставити да функционишу уколико дође до великог поремећаја глобалних система.

Најважније чињенице

• Аустралија се издваја као једна од најотпорнијих земаља на глобалне катастрофе.
• Њена предност је комбинација географске изолованости, велике територије и релативно мале густине становништва.
• Земља има значајну домаћу производњу хране, развијену индустрију и снажан рударски сектор.
• Међу земљама које се такође издвајају по отпорности су Нови Зеланд, Јапан, Швајцарска и Аргентина.
• Ниједна од њих није без слабости.
• Истраживачи наглашавају да је припрема друштва кључна за преживљавање великих глобалних поремећаја.

„Гдје би друштво могло наставити да функционише?“

Замишљени сценарио изгледа готово као филм о крају свијета: електричне мреже престају да раде, транспорт је паралисан, снабдијевање храном постаје неизвјесно, а међународна трговина се урушава.

Истовремено, један дио планете може бити погођен великом пандемијом, други вулканском ерупцијом, док климатске промјене додатно појачавају посљедице.

У таквој ситуацији кључно питање било би које земље имају довољно ресурса и инфраструктуре да наставе да функционишу.

Управо су то покушали да утврде истраживачи анализирајући претходна истраживања о такозваним глобалним катастрофалним ризицима.

Зашто се Аустралија издваја?

Аустралија има једну значајну предност у односу на већину других држава – огромну територију и географску изолованост.

Њена удаљеност од других великих центара свјетске популације могла би бити предност у одређеним кризним ситуацијама.

Осим тога, Аустралија располаже:

• великим пољопривредним потенцијалом;
• значајном производњом хране;
• рудним богатством;
• фосилним горивима;
• развијеном индустријом;
• инфраструктуром која би могла омогућити функционисање државе и у условима великих поремећаја.

Један од аутора истраживања, Флоријан Улрих Јен, објашњава да чињеница да је Аустралија острвска држава може олакшати њену изолацију у одређеним кризним ситуацијама.

Три групе глобалних катастрофалних ризика

Истраживачи су глобалне ризике подијелили у три велике групе.

1. Догађаји који смањују количину сунчеве свјетлости

• У ову категорију спадају сценарији попут:
• великих вулканских ерупција;
• нуклеарног рата и могуће „нуклеарне зиме“;
• удара великог астероида.

Такви догађаји могли би значајно смањити количину сунчеве свјетлости која стиже до Земље и озбиљно угрозити производњу хране.

2. Колапс критичне инфраструктуре

Друга група обухвата ситуације у којима долази до озбиљног поремећаја система неопходних за функционисање савременог друштва.

То би могло укључивати:

• велике нестанке електричне енергије;
• прекиде у транспорту;
• поремећаје производње и дистрибуције хране;
• велике сајбер-нападе;
• геомагнетне олује;
• пандемије;
• висинске електромагнетне импулсе.

3. Катастрофални биолошки ризици

Трећа група односи се на природне или вјештачки изазване биолошке догађаје који би могли довести до масовних жртава и огромног поремећаја друштва.

Научници при томе наглашавају да свака врста катастрофе носи различите ризике.

Оно што једну земљу чини отпорном на један сценарио може је истовремено учинити рањивијом на други.

Ниједна земља није потпуно сигурна

Иако се Аустралија издваја, њена географска изолованост представља и потенцијалну слабост.

У случају глобалног прекида трговине, могла би се појавити зависност од увоза одређених производа.

Посебан проблем могли би представљати:

• гориво;
• лијекови;
• ђубриво;

поједина технологија и индустријске компоненте.

Зато аутори истраживања упозоравају да не постоји савршено уточиште од свих глобалних катастрофа.

Ко је још високо на листи?

Поред Аустралије, међу државама које се често издвајају као релативно отпорне налазе се:

• Нови Зеланд,
• Јапан,
• Швајцарска и
• Аргентина.

Међутим, и оне имају озбиљне слабости.

Нови Зеланд, Јапан и Аргентина имају дугачке обале, што их излаже ризику од цунамија. Јапан је, осим тога, једно од највулкански активних подручја на свијету.

Швајцарска има предност континенталног положаја, али ни она није изолована од глобалних трговинских и финансијских поремећаја.

Не постоји „савршено уточиште“

Филмови о апокалипси често приказују изоловано острво, удаљену земљу или подземни бункер као мјесто на којем је могуће избјећи посљедице катастрофе.

Научна слика је, међутим, много сложенија.

Ниједно мјесто на Земљи није потпуно отпорно на све глобалне ризике.

Чак и држава која има довољно хране, енергената, индустрије и стабилне институције може зависити од увоза лијекова, технологије или других производа.

Зато се питање не своди само на то гдје побјећи, већ и на то како припремити цијела друштва за велике кризе.

Аустралија и Нови Зеланд могли би бити „сидра“ за опоравак

Истраживачи сматрају да би земље са високим степеном отпорности, попут Аустралије и Новог Зеланда, у будућности могле имати још једну важну улогу.

У случају глобалне катастрофе могле би послужити као својеврсна „сидра“ глобалне отпорности.

То би подразумијевало очување стратешких залиха хране, банака сјемена и других ресурса неопходних за обнову друштва.

Њихова индустрија и инфраструктура могле би омогућити наставак функционисања чак и у условима када би велики дио свијета био суочен са посљедицама катастрофе.

Најважнија порука научника

Истраживање не нуди једноставан одговор на питање „гдје преживјети крај свијета“.

Умјесто тога, научници упозоравају да ће отпорност друштва зависити од тога колико је оно припремљено за различите врсте криза.

Неке катастрофе није могуће спријечити, али је могуће смањити њихове посљедице.

Како закључују аутори истраживања објављеног у стручном часопису „Global Challenges“, превенција је увијек пожељнија од ослањања на отпорност након што катастрофа већ наступи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.