Научници развили роналачка одијела за киборг-бубашвабе

СИНГАПУР – У свијету науке који помјера границе могућег, истраживачи са Технолошког универзитета Сингапура и Универзитета Васеда у Јапану направили су огроман корак напријед.

Развили су револуционарно 3Д штампано флексибилно ронилачко одијело за такозванекиборг-бубашвабе, омогућавајући им да под водом преживе до три сата. Ово откриће отвара врата за њихову примјену у кључнимспасилачким мисијама< у поплављеним подручјима или другим тешко доступним срединама након природних катастрофа.

Оваодржива технологија, која користи даљинско управљање и 3Д штампано одијело за подводно преживљавање, могла би преобликовати будућност спашавања.

Како функционишу Киборг-инсекти?

Иако звучи као сцена из научнофантастичног филма, истраживачи већ годинама активно раде на технологији даљинског управљања инсектима. То постижу комбинацијом електронике и благих електричних импулса.

Свака бубашваба добија минијатурни електронски уређај постављен на леђа, заједно са уграђеним електродама. Овај систем омогућава научницима да прецизно усмјеравају њихово кретање.

На овај начин настају такозвани киборг-инсекти, који представљају фасцинантан спој живог организма и електронских компоненти. Посебно се истиче врста бубашваба са Мадагаскара, позната по својој издржљивости и величини, која је идеална за кретање кроз рушевине након природних катастрофа.

Замислите мале, агилне извиђаче који могу да носе минијатурне камере или сензоре и приступе мјестима до којих класични роботи или људски спасиоци не могу лако да стигну. То је управо оно што киборг-инсекти нуде.

Њихова кључна предност у односу на конвенционалне роботе је што користе сопствене мишиће за кретање. Ово их чини знатно енергетски ефикаснијим, омогућавајући им да дуже остану ангажовани на терену, што је кључно у критичним ситуацијама, како појашњава Фламанска радио-телевизија (ВРТ).

Слични системи већ су били коришћени током спасилачких операција, попут оних након разорног земљотреса јачине 7,7 Рихтера који је погодио Мјанмар, показујући потенцијал ове технологије.

Револуционарно ронилачко одијело

Научници су сада отишли корак даље, развивши флексибилно ронилачко одијело које бубашвабама омогућава рад чак и под водом. Одијело представља врсту флексибилног оклопа који се поставља на задњи дио тијела инсекта. Оно садржи мали генератор кисеоника повезан са четири цјевчице које директно доводе кисеоник до дисајних отвора бубашвабе.

Лабораторијски тестови, који су симулирали услове природне катастрофе, показали су невјероватне резултате: бубашвабе опремљене овим системом успјеле су да преживе и наставе да се крећу под водом или у срединама са екстремно малом количином кисеоника до пуна три сата!

Истраживачи са оптимизмом гледају на будућност, наводећи да би ови киборг-инсекти могли бити коришћени за претрагу поплављених подручја, инспекцију цјевовода и других тешко доступних простора, гдје би људски приступ био опасан или немогућ.

Истовремено, свјесни су да развој овакве технологије отвара и важна етичка питања. Међутим, наглашавају да инсекти током истраживања нису били повријеђени и да је крајњи циљ њихове примјене искључиво у мирољубиве и хуманитарне сврхе, са фокусом на спашавање живота и ублажавање посљедица катастрофа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.