Научници дошли до запањујућих открића

Сунце, наша звијезда која је иначе синоним за постојаност, у посљедње вријеме показује изненађујуће понашање које је заинтригирало научну заједницу.

Иако су астрономи још 2008. предвиђали да улази у фазу релативног мировања, изгледа да Сунце има друге планове, пише "Футурисм".

Нова студија НАСА-иних научника, објављена у часопису "Тхе Астропхyсицал Јоурнал Леттерс", открила је да је Сунце пркосило очекивањима и постало знатно активније, биљежећи пораст броја сунчевих пега и соларних бакљи.

"Сви знаци су указивали на то да Сунце улази у продужену фазу ниске активности", изјавио је водећи аутор студије и НАСА-ин физичар Џејми Јасински.

"Зато је било изненађење видјети да се тај тренд преокренуо. Сунце се полако буди."

Неочекивани преокрет
Научници су још од осамдесетих година прошлог вијека примећивали да се активност на површини Сунца постепено смирује, а тај тренд је кулминирао 2008. године, када је забиљежена "најслађа соларна активност икада". На основу тога, предвиђало се да ће се стање мировања наставити.

Међутим, попут логорске ватре која изненада оживи, Сунце је нагло промјенило смјер. Током наредних година забиљежен је скок у "различитим параметрима плазме и магнетног поља", а број сунчевих пјега премашио је сва предвиђања.

Циклуси активности и дугорочне загонетке
Одавно је познато да Сунце пролази кроз периодичне циклусе активности сваких 11 година. У том периоду, познатом као соларни циклус, активност расте до "соларног максимума", након чега опада до "соларног минимума".

Овај 11-годишњи период дио је дужег, 22-годишњег циклуса познатог као Халеов циклус, током ког Сунчеви магнетски полови замјене мјеста.

Међутим, Сунце пролази и кроз знатно дуже периоде мировања, попут оних забиљежених између 1645. и 1715. године, те од 1790. до 1830. године, када су сунчеве пјеге готово у потпуности нестале. С обзиром на дуготрајно смиривање од осамдесетих година, научници су очекивали сличан сценарио, али умјесто тога свједочимо поновном јачању активности.

"Не знамо заправо зашто је Сунце прошло кроз 40-годишњи минимум почевши од 1790. године", рекао је Јасински и додао:

"Дугорочни трендови су много мање предвидиви и још увијек их не разумијемо у потпуности."

Зашто је ово важно за Земљу?
Повећана соларна активност директно утиче на нашу планету. Може ометати радио комуникације, оптеретити електроенергетске мреже и пореметити рад навигационих система.

У вријеме нове свемирске трке између Сједињених Америчких Држава и Кине, праћење соларне активности је кључно за безбедност свемирских мисија. Неочекивани соларни услови могу оштетити летјелице и угрозити здравље астронаута.

Осим практичних разлога, ту је и она основна људска радозналост. Сунце је извор живота на нашој планети и спречава да Земља постане залеђена пустиња. Зато свака његова загонетка представља питање од егзистенцијалне важности, преноси "б92".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.