Прошла година трећа најтоплија у историји!

​ЛОНДОН - Прошла година је била трећа најтоплија од почетка мјерења, а кључни узрок високих температура и даље је људска активност, прије свега сагоријевање фосилних горива, саопштила је данас Свјетска метеоролошка организација (WМО).

Организација наводи да је у трогодишњем периоду од 2023. до 2025. године, обиљеженом изузетно високим температурама, просјечно одступање у односу на прединдустријски ниво износило 1,48 степени Целзијуса.

Економске посљедице раста глобалних температура

Раст глобалних температура има све израженије економске посљедице, посебно кроз повећање трошкова екстремних временских догађаја, поремећаје у ланцима снабдијевања и притисак на пољопривреду и енергетику.

Учесталији топлотни таласи и суше утичу на пад приноса у пољопривреди, раст цијена хране и већу волатилност на робним тржиштима, док екстремне временске појаве повећавају трошкове осигурања и оптерећују јавне буџете кроз чешће интервенције и обнову инфраструктуре.

Прогнозе и Париски споразум

Већина коришћених скупова података рангира 2025. као трећу најтоплију годину, док је мањи број процјена сврстава на друго мјесто, преноси "Гардијан".

Подаци Европске климатске службе Коперникус указују да би праг Париског споразума од 1,5 степени, који се мјери у просјеку током 30 година, могао бити пробијен и прије краја деценије, знатно раније него што се очекивало 2015. године, када је споразум потписан.

Директор Коперникусове службе за климатске промјене Карло Буонтемпо изјавио је да је, према садашњим трендовима, пробијање тог прага неизбјежно, тако да се треба фокусирати на смањење трајања и размјера његовог прекорачења, као и на ублажавање посљедица по економију и друштво.

Утицај Ел Ниња и дугорочно загријевање

Научници наводе да је природни климатски феномен Ел Нињо допринио наглом расту температура у 2023. и 2024. години, али да је његов утицај ослабио током 2025, због чега та година пружа јаснији увид у дугорочно загријевање које су проузроковали људи.

Антарктик је у 2025. забиљежио најтоплију годину, Арктик другу најтоплију, док је обим морског леда у фебруару пао на најнижи ниво од почетка сателитских мјерења седамдесетих година.

Стручњаци упозоравају да наставак раста емисија значи да су опасне климатске промјене већ стигле, без јасних назнака да је свијет спреман да одговори на овај изазов.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.