Наука
Фото: Илустрација
Јупитер је мањи и спљоштенији него што су научници раније мислили, показују нова мјерења овог гасовитог дива.
Истраживачи су користили радио-податке са свемирске летјелице Џуно како би прецизирали мјерења највеће планете Сунчевог система. Иако су разлике у односу на ранија мјерења мале, оне побољшавају моделе унутрашње грађе Јупитера и других сличних гасовитих џинова изван Сунчевог система, објављено је у часопису "Натуре Астрономy", а преноси "РТС".
"Уџбенике ћемо морати да ажурирамо. Величина Јупитера се, наравно, није промјенила, али начин на који је мјеримо јесте", рекао је у саопштењу коаутор студије Јохаи Каспи, планетарни научник са Вајцмановог института за науку у Израелу.
До сада су се научници у разумијевању величине и облика Јупитера ослањали на шест мјерења која су обавиле мисије Војаџер 1 и 2, као и Пионир 10 и 11. Та мјерења, која су касније усвојена као стандард, изведена су прије око 50 година помоћу радио-зрака.
Међутим, мисија Џуно, која од доласка до Јупитера 2016. године прикупља податке о планети и њеним мјесецима, сакупила је знатно више радио-података у посљедње двије године. Захваљујући тим додатним подацима, истраживачи су сада прецизирали мјерења Јупитерове величине са тачношћу од око 400 метара у сваком правцу.
"Само познавањем удаљености до Јупитера и посматрањем како се окреће могуће је одредити његову величину и облик. Али за заиста прецизна мјерења потребне су софистицираније методе", истакао је Каспи.
Савијање свјетлости
У новој студији научници су пратили како се радио-сигнали које Џуно шаље ка Земљи савијају док пролазе кроз Јупитерову атмосферу, прије него што се потпуно изгубе када планета у потпуности блокира сигнал. Та мјерења омогућила су тиму да узме у обзир Јупитерове вјетрове, који благо мијењају облик ове гасовите планете. Затим су те информације искористили за прецизне прорачуне облика и величине планете.
На основу нових података тим је израчунао да је полупречник планете 66.842 километара, што је 12 километара мање у односу на претходна мјерења. Новодобијени полупречник на екватору износи 71.488 километара, четири мање него што се раније сматрало.
"Ових неколико километара је важно. Чак и мало помјерање полупречника омогућава да се наши модели унутрашњости Јупитера много боље уклопе и са гравитационим подацима и са мјерењима атмосфере", навео је у саопштењу коаутор студије Ели Галанти, стручњак за гасовите џинове са Вајцмановог института за науку.
Ажурирана мјерења унаприједиће наше разумијевање Јупитерове унутрашње грађе, али ће помоћи и научницима да тумаче податке о гасовитим џиновима изван Сунчевог система, навели су истраживачи у студији.
"Ово истраживање нам помаже да разумијемо како планете настају и еволуирају", рекао је Каспи у саопштењу. "Јупитер је вјероватно био прва планета која се формирала у Сунчевом систему, и проучавањем онога што се дешава у његовој унутрашњости, приближавамо се разумијевању како су Сунчев систем и планете попут наше настали."
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
