Масков чип уграђен парализованом младићу: Помислим, и то се деси

ЛОНДОН - Парализовани младић из Велике Британије постао је један од првих људи у Европи с уграђеним Неуралинковим можданим чипом – и данас може управљати рачунаром само снагом мисли.

• Пацијент управља рачунаром искључиво мислима
• Чип користи 1.024 електроде и АИ софтвер
• Љекари: „Ово је прекретница у медицини“

Себастиан Гомез-Пена, волонтер у првом британском испитивању уређаја компаније Неуралинк, остао је парализован од врата наниже након несреће.

Водећи неурохирург у овом испитивању изјавио је како је ниво контроле који чип нуди „запањујући“ те да ће представљати „прекретницу“ у медицини, пише Скy Неwс.

„Живот вам се потпуно промијени када одједном више не можете помјерити ниједан уд“, рекао је Гомез-Пена, који је доживио несрећу након завршеног првог семестра на медицинском факултету, преноси Индеx.хр.

„Оваква технологија вам на неки начин враћа наду.“

Он је један од седам учесника британског испитивања чији је циљ процијенити сигурност и поузданост уређаја.

Како чип функционише

Током петосатне операције у Универзитетској болници у Лондону (УЦЛХ), Себу је у лобању уграђен чип повезан с 1.024 електроде имплантиране у мозак. Иако су у захвату учествовали британски хирурзи и инжењери Неуралинка, сам уређај уградио је Неуралинков робот Р1, развијен за постављање микроскопских електрода у осјетљиво мождано ткиво.

Електроде, чије су нити око десет пута тање од људске косе, уметнуте су отприлике четири милиметра у површину Себовог мозга, у подручје које контролише покрете руку. Нервни сигнали преносе се до чипа, а подаци се бежично шаљу на рачунар.

Тамо софтвер заснован на вјештачкој интелигенцији „учи“ да тумачи сигнале, преводећи Себове намјере о покретању руку – чија је функција прекинута након несреће – у помјерање курсора на његовом лаптопу или телефону.

„Само помислим и то се догоди“

„Свако у мојој ситуацији покушава помјерити било који дио тијела не би ли видио има ли икаквог опоравка. Сада, када само помислим на покрет руке, сјајно је видјети да се нешто заиста догађа“, рекао је Себ. „Само помислиш и то се догоди.“

Током разговора, Себ је демонстрирао технологију управљајући курсором на екрану лаптопа. Брзо је листао странице истраживачког рада који проучава за испите на факултету, означавао текст те отварао и затварао прозоре, једнако брзо, ако не и брже, од особе која користи миш или тачпед.

Његови љекари, искусни неурохирурзи, били су једнако импресионирани. „Запањујуће је. Видите ниво контроле који има“, изјавио је Харитх Акрам, неурохирург на УЦЛХ-у и главни истраживач британског испитивања.

Иако је пројекат још у раној фази, Акрам вјерује да су резултати обећавајући. Неуралинку је требало готово 20 година да развије технологију чипа, хируршког робота и АИ алате потребне да увјери регулаторе у сигурност тестирања на људима. Први уређај уграђен је америчком волонтеру прије двије године, а данас га има 21 особа у САД-у, Канади, Великој Британији и УАЕ. Сви учесници пате од тешке парализе изазване повредом кичмене мождине, можданим ударом или неуродегенеративним болестима попут АЛС-а.

„Ова технологија биће прекретница за пацијенте с тешким неуролошким оштећењима“, рекао је Акрам. „Ти пацијенти имају врло мало опција које би им заиста побољшале независност, посебно данас када живимо у свијету који је толико зависан од технологије.

Будућност Неуралинка

Резултати испитивања још нису објављени у рецензираним научним часописима нити су предати регулаторима. Неуралинк је одбио дати интервју, али је омогућио приступ испитивању. Мисија компаније је, како наводе, „вратити аутономију онима с незадовољеним медицинским потребама и откључати нове димензије људског потенцијала“.

Неки корисници већ су овладали технологијом до те мјере да могу куцати на виртуелној тастатури „размишљајући“ о притискању типки, док су други помоћу уређаја управљали роботском руком како би се хранили. Уз ово испитивање, које циља подручја мозга за покрет, планира се и друго које ће циљати регије за говор, с надом да ће се он моћи вратити људима који су га изгубили након можданог удара или друге повреде мозга. Компанија такође планира истражити могућност враћања вида слањем података с камера, путем чипа, у центре за вид у мозгу.

Маскове амбиције

Међутим, оснивач Неуралинка има још веће амбиције. На једном догађају прошле године изнио је идеју да би корисници могли повезати свој уређај с роботом Оптимус, којег производи његова друга компанија, Тесла.

„Требало би да можете имати потпуну контролу над тијелом и сензорима робота Оптимус. Дакле, у суштини бисте могли ‘населити’ робота. Не ради се само о руци, већ о цијелој ствари“, рекао је Муск. „Било би то прилично фора. Будућност ће бити чудна. Али на неки начин сјајна.“

Потенцијал ове технологије за људе с тешком парализом, синдромом „закључаности“ или чак сљепоћом је неупитан. Ипак, она отвара и важна питања о сигурности и приватности будућих корисника.

Прије него што уређаји добију дозволу за широку употребу, Неуралинк ће морати провести већа испитивања како би доказао њихову дугорочну сигурност и поузданост. За разлику од других Маскових инжињерских подухвата, овај зависи од храбрих и одлучних волонтера попут Себа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.