Кожа узгојена у лабораторији

ЛОЗАНА - Из малог узорка здравог ткива пацијента изолују се кератиноцити који се вјештачки умножавају. У центру у Лозани већ се лијечи седморо настрадалих у пожару у Кран-Монтани

Центар за производњу ћелија коже при Универзитетској болници у Лозани бави се узгојем коже у лабораторијским условима користећи ћелије пацијента или донирано ткиво. Зато су стручњаци ове установе међу првима прискочили у помоћ повријеђеним особама у недавном пожару у Кран-Монтани, чије опекотине покривају између 40 и 60 одсто тијела. Како преносе швајцарски медији, тренутно се овдје лијечи седам пацијената. Центар је до сада примио 15 захтјева за трансплантацију коже у вези са пожаром у Кран-Монтани, док обично производи трансплантате за око 20 пацијената годишње, пише „Свис инфо”, а преноси Танјуг.

Лоран Карез је објаснио да је центар, једини који је способан да произведе толико кожног ткива, а да се придржава швајцарског и европског законодавства, ради с комадима здраве коже узетим од повријеђених како би се избјегао ризик од одбацивања. „Од 10 квадратних центиметара здраве коже, можемо да произведемо између једне и три серије од 2.600 квадратних центиметара што представља отприлике површину леђа”, изјавио је он.

Специфични третмани ове установе су аутологни трансплантати. Из малог узорка здраве коже пацијента изолују се кератиноцити који се умножавају у лабораторији. За двије до три недјеље, овај узорак може нарасти до 2.600 квадратних центиметара новог ткива спремног за пресађивање. Ово ткиво не садржи длаке, нити знојне жлијезде. Центар је познат и по изради биолошких завоја који користе прогениторне ћелије коже нанијете на базу од коњског колагена и убрзавају зарастање и служе као привремено рјешење прије трансплантације. Центар је фокусиран и на израду ћелија у спреју, намијењених за хитне случајеве, када се ћелије наносе директно на рану путем спреја.

Проценат успјешности

Специјалиста за тешке опекотине, др Оливије Пантет навео је да када је 50 до 60 одсто површине тијела изгорило, кожа мора да се узгаја у лабораторијама, зато што то једноставно не може да се уради помоћу преостале здраве коже. Успјех пресађене коже није увијек загарантован. „Ако се пресађена кожа прими у 80 одсто случајева, веома смо задовољни јер то је одличан резултат”, казао је Пантет.

За пацијента с тешким опекотинама лијечење обично траје три до шест мјесеци у болници, док потпуни опоравак и рехабилитација трају годинама.

У првих 48–72 сата од горења коже, фокус је на реанимацији течностима и одржавању функције органа. Пацијент је у индукованој коми како би се контролисали екстремни болови. Након тога се, у првих двије до четири недјеље, узима мали комад здраве коже: ако је остало 40 одсто здраве, то је довољно да се крене у узгој коже. Лабораторији је потребно три недјеље да из биопсије произведе довољно „плоча” нове коже за покривање великих површина. Док се чека узгојена кожа, ране се покривају биолошким завојима или кожом с донора (кадавера).

Након што је кожа узгојена, врше се сукцесивне операције пресађивања. Сваком графту је потребно седам до 10 дана да се „прими”. Након три мјесеца, када се ране затворе, пацијент прелази на рехабилитацију, да би се вратила покретљивост јер се кожа скупља и затеже зглобове.

Послије тога слиједи опоравак у некој од бања. У Швајцарској се пацијенти често упућују у центре као што је „Lavey-les-Bains”, гдје се користе термалне воде за омекшавање ожиљног ткива и смањење свраба, који је чест пратилац зарастања. Ако ожиљци постану превише тврди или црвени, користи се ласерска терапија (фракциони CO2 ласер).

Центар у Лозани ради од 2015. године и један је од највећих центара овог типа у Европи. Захваљујући иновативној технологији смртност је значајно смањена јер нема ризика од одбацивања ткива, што је раније био главни проблем код великих опекотина.

У специјалном одијелу 23 сата дневно

Један од најтежих дијелова опоравка је ношење компресивне одјеће, специјалног одијела 23 сата дневно, током 12 до 18 мјесеци, како би се спријечило стварање задебљања и ожиљака. Испод одијела се постављају силиконске плоче или гелови. Они одржавају хидратацију ожиљка и повећавају еластичност. Физиотерапеути раде лимфне дренаже и масаже како би разбили адхезије, односно сљепљивање ткива између коже и мишића. Ово је кључно за одржавање покретљивости зглобова.

Метод ипак није свемогућ

Иако су методе револуционарне, ипак нису свемогуће, нити се могу примијенити код свих опекотина, нити код сваке особе. Рецимо, код пацијената с дијабетесом и васкуларним болестима, због лоше циркулације узгојене ћелије се теже „примају” и долази до одумирања. Код особа које имају превише слаб имунолошки систем због неких других болести или лијекова које пију, већи је ризик од инфекције на мјесту гдје се ћелије наносе. Инфекција може уништити лабораторијски узгојену кожу у року од неколико сати. Метода није ефикасна ни код дубоких опекотина четвртог степена, када су оштећени мишићи, тетиве и кости.

Посљедњи разлог је психолошке природе, јер неки пацијенти не могу да издрже ригорозан режим ношења компресивних одијела 23 сата дневно или масаже. Тада се ожиљци могу уклонити само новом операцијом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.