Кинески научници открили сложену мапу коре људског мозга

Истраживачи са Института за аутоматику Кинеске академије наука открили су суштинску везу између тополошке структуре мождане коре и генетских карактеристика, проистиче из студије објављене у часопису Журнал неуронауке.

Фан Лингџонг, истраживач у институту, објаснио је да неуронске мреже функционишу док људи размишљају, уче или перципирају свијет, при чему хиљаде милијарди веза омогућавају брзо преношење информација, преноси Синхуа.

Студија се бави кључним питањем – како се формирају ове сложене везе и зашто поједини дјелови мозга показују тако уредну дистрибуцију кроз кору.

„Мозак почиње да прати генетски ‘нацрт’ још током ембрионалног развоја“, навео је Фан.

Истраживачи су изнијели хипотезу да генетски код и повезаност мождане коре нису у директној корелацији због велике бројчане разлике између гена и неуронских веза. Умјесто тога, гени вјероватно усмјеравају просторну организацију путева бијеле мождане масе кроз ефикасне организационе принципе, формирајући специфичне уграђене обрасце у кори, објаснила је Ли Дејинг, водећа ауторка рада и докторанткиња на институту.

Анализом обимних скупова података, тим је идентификовао три доминантне тополошке осе које регулишу повезаност мозга: дорзално-вентралну (горе-доље), антеро-постериорну (напријед-назад) и медијално-латералну (ка средини и ка споља).

Ове осе не само да одражавају обрасце повезаности мождане коре већ су и уско повезане са ембрионалним морфогенетским и генетским градијентима током развоја, истакла је Ли.

Кључни налаз студије, како наглашава Фан, јесте дефинисање „глобалне топологије повезаности“ кроз цијели мозак, која показује значајну повезаност са експресијом гена.

Ово указује на то да гени утичу на сложене неуронске везе кроз једноставна правила, што сугерише да је организација мозга обликована неком врстом „невидљивог правила“ које потиче из генетике.

(Бета)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.