Кинеска брана избацила Земљу из равнотеже и продужила дан

Замислите грађевину толико масивну да може за пар центиметара избацити читаву планету из њене природне равнотеже.

Управо то је успјела да уради кинеска брана „Три клисуре“, која је помјерила осу ротације Земље за два центиметра и продужила дужину наших дана. Може да звучи као научна фантастика, али овај податак је тачан, што су потврдили Насини стручњаци који проучавају деликатна кретања наше планете.

Грађена током периода од 18 година, брана „Три клисуре“ преобликовала је ријеку Јангце, стварајући резервоар капацитета 39,3 милијарде кубних метара воде. Иако је ово достигнуће чудо грађевинарства, изазвало је изненађујуће ефекте на Земљину ротацију и стабилност, које многи никада не би очекивали.

Између 1994. и 2012. године брана „Три клисуре“ претворила је ријеку Јангце у колосални резервоар, а научници у Насином свемирском центру „Годард” израчунали су да је ова огромна маса физички помјерила осу ротације Земље за скоро два центиметра.

Можда дјелује занемарљиво у поређењу са величином Земље, али то је значајан помак када је ријеч о планетарној динамици. Тежина резервоара концентрисана је изнад нивоа мора, притискајући Земљину кору и прераспоређујући масу унутар планете. То утиче на моменат инерције, који одређује колико брзо се Земља окреће.

Замислите клизачицу која се окреће раширених руку. Када привуче руке уз тијело, окреће се брже; када их поново рашири, успорава. Слично томе, Земљина ротација се мало успорава када се маса помјери даље од осе. Резервоар дјелује као „раширене руке“ Земље, узрокујући ситно успоравање од приближно 0,06 микросекунди у дужини сваког дана. Иако је ова промјена непримјетна у свакодневном животу, осјетљиви инструменти је прецизно региструју и мјере.

Слични помаци дешавали су се и након природних катастрофа, попут цунамија у Индијском океану 2004. године, који је помјерио Земљину осу и скратио дан за неколико микросекунди услед тектонских помјерања. Брана „Три клисуре“ показује како људски подухвати могу утицати на глобалне геофизичке равнотеже једнако дубоко као и сама природа.

Еколошки и људски ефекти кинеске мегабране

Брана „Три клисуре“ није изузетна само по томе што је утицала на Земљину осу; она је и прича о великим људским и еколошким ефектима и посљедицама.

Осим импресивне величине, брана садржи савремене преводнице и бродски лифт способан да подиже пловила тешка до 6.600 тона на више од 100 метара висине. Ова инфраструктура значајно је побољшала унутрашњу пловидбу на Јангцеу, унапређујући трговину и привреду у региону.

Са више од 80 милијарди киловат-сати произведене електричне енергије годишње, брана обезбјеђује довољно струје да парира цијелим државама. То значајно смањује кинеску зависност од угља и других фосилних горива. Поред тога, брана игра кључну улогу у контроли сезонских поплава, штитећи милионе становника низводно.

Ипак, напредак је дошао по високој цијени. Око 1,3 милиона људи било је расељено када је резервоар напуњен, што је приморало читаве заједнице да се иселе.

Поплављено је подручје дуго око 600 километара, потопивши екосистеме који су се стварали вијековима и драматично измјенивши природни пејзаж региона. То покреће тешка питања о равнотежи између технолошког напретка и очувања животне средине.

Неколико студија, укључујући и ону објављену 2010. године у Geophysical Research Letters, истиче да мегапројекти оваквог обима могу изазвати суптилне, али важне промјене у Земљиној равнотежи. Стручњаци наглашавају потребу да се пажљиво вагају користи у односу на потенцијалне еколошке и геофизичке утицаје прије него што се крене у овакве подухвате.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.