Како су људи хиљадама година живјели без креме за сунчање?

Да ли су људи заиста хиљадама година живјели под сунцем – без крема, без опекотина? Наука за то има одговоре.

На друштвеним мрежама могли смо прочитати тврдњу да су наши преци „хиљадама година живјели под сунцем, радили на њивама, пловили морима, клесали камен у подне без крема, без UV фактора, без опекотина“. Тај мит о „природном отпорном човјеку“, односно тврдњи да су наши преци живјели „без опекотина“ не узима у обзир огроман распон боје коже, географске услове, културолошке навике и развијене методе заштите.

Људи су, заправо, хиљадама година улагали труд да се избјегне прекомјерно излагање сунцу. С тим да су они то радили са оним што су располагали: минералима, биљним уљима, тканином и паметним распоредом рада.

Еволуција коже – природна заштита која се мијењала

Први припадници рода Homo sapiens развили су се у Африци прије око 300.000 година, са тамнијом кожом богатом меланином, природним „физиолошким фактором заштите“ од UV зрака. Ова заштита није била апсолутна, али је значајно смањивала ризик од опекотина.

Тек касније, током миграција ка сјевернијим и облачнијим предјелима (прије око 70.000 година), код популација које су живјеле са мањим UV зрачењем дошло је до губитка дијела пигментације. Тиме је кожа постала свјетлија и осјетљивија на сунчеве зраке. Шта се заправо дешавало, прочитајте и овдје: Еврољани имали тамнију боју коже до прије 3.000 година.

Заштита коже од сунца прије крема из тубе

Праљуди нису сједили скрштених руку и чекали да им сунце оштети кожу, већ су користили разне методе како би заштитили своју кожу од сунчевих зрака. Археолошки и етнографски докази показали су да су древни људи користили окер. Овај црвени пигмент користио се најмање 300.000 година за украшавање тијела, али и као заштита од сунца. Данашња племена Химба у Намибији и даље користе мјешавину масти и црвени окер (otjize) како би заштитила кожу од UV зрачења и исушивања. Више о овој теми: Праисторијски људи користили окер као заштиту од сунца.

Такође, коришћена су природна уља и биљне пасте. Иако су становници Нила имали тамнију кожу, била је неопходна заштита од сунца. Стари Египћани су користили мјешавину пиринчаних мекиња, јасмина и лупина. Данашња наука потврђује да пиринчане мекиње апсорбују UV свјетло, јасмин помаже у обнови ДНК, а лупин посвјетљује кожу.

Познато је да су стари Грци и Римљани мазали кожу маслиновим уљем. SPF фактор му је низак (око 8), али је служило као баријера и за хидратацију коже. У древној Индији (500. године п. н. е.) користио се цинк-оксид (pushpanajan) у кремама за његу и заштиту коже. Овај састојак и данас се користи у модерним кремама за сунчање јер одлично блокира UV зраке.

Одијела и заклон као прва линија одбране од сунца

Прије око 10.000 година, преласком на пољопривреду, људи проводе више времена у насељима. Развија се индустрија заштите: шешири, тканине, шатори, пасте од минерала и биљака. У многим културама, свјетлија кожа постаје статусни симбол – знак да не мораш да радиш напољу.

Римљани, Грци, Египћани, персијски ратници, средњовјековни сељаци, сви они су користили шешире, турбане, лагане дугачке хаљине и тунике да би се заштитили од јаког сунца. Краљеви, попут Дарија Великог, на рељефима су приказани са пратиоцима који их штите сунцобранима. Морнари су радили у раним јутарњим и касним послијеподневним сатима кад је сунце слабије. Ни у једној историјској епохи није било „херојско“ проводити подне на јаком сунцу без заштите.

Да ли су древни људи имали опекотине?

Наравно да су древни људи имали опекотине од сунца. Археолошки налази староегипатских мумија показују меланоме и промјене на кожи које указују на дуготрајна UV оштећења (малигни тумор). У старим медицинским списима помињу се кожне болести и промјене које ми данас повезујемо са сунцем. Свакако, опекотине биле су вјероватно рјеђе него данас. Наши преци нису путовали авионом из зиме у тропско љето. Њихова кожа се постепено навикавала на сунце како су дани бивали дужи и јачи.

Људи никада нису живјели „без заштите и без посљедица“ од сунца. Наши преци су користили оно што су имали – пигментацију, заклон, одијело, биљна уља и минералне пасте – да би се заштитили. Еволуција, култура и пракса показале су да је свијест о штетности сунца постојала много прије него што су се појавиле тубе са кремом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.