Како се на морском дну дан претвара у ноћ?

Облаци, дим и магла могу да помраче небо, али седимент, "цвјетање алги“ и органска материја могу да претворе дан у ноћ на морском дну.

Због тога је међународни тим научника направио први оквир за идентификацију и упоређивање ових морских помрачења. Истраживање уводи концепт морског тамног таласа – краткорочне, али интензивне епизоде подводног мрака која може озбиљно утицати на шуме келпа, лежишта морске траве и други морски живот који зависи од свјетлости.

"Одавно знамо да су нивои свјетлости битни за фотосинтетичке организме — као што су алге, морске траве и корали — и да фактори који редукују свјетлост могу утицати на њих“, каже Боб Миллер, биолог са Калифорнијског универзитета у Санта Барбари. 

"Ова студија креира оквир за упоређивање таквих догађаја, које називамо тамним таласима", објашњава он.

Истраживачи су жељели да створе општи систем за упоређивање ових догађаја широм планете. Свјетлост је основни покретач морске продуктивности, али досад нисмо имали досљедан начин мјерења екстремних редукција подводне свјетлости, кажу коаутори истраживања са новозеландског Универзитета Ваикато.

Студија се ослања на 16 година мјерења на локацији у Санта Барбара и 10 година података са новозеландских приобалних локација у заливу Хаураки. Такође су коришћена 21 годину дуга мјерења свјетлости на морском дну путем сателитских снимака широм Источног рта Новог Зеланда.

Морски тамни таласи у овим регионима трајали су од неколико дана до више од два мјесеца. Неки догађаји су готово потпуно прекинули свјетлост на морском дну. Анализа је открила између 25 и 80 морских тамних таласа дуж Источног рта од 2002, од којих су многи повезани са олујама и великим метеоролошким системима, укључујући циклон Габријел.

Научници су дуго сматрали постепена, дугорочна опадања у бистрини воде једним од највећих проблема за приобалне екосистеме. Међутим, морски тамни таласи могу такође имати велики утицај. 

"Чак и кратки периоди редуковане свјетлости могу пореметити фотосинтезу у шумама келпа, морској трави и коралима. Ови догађаји могу утицати и на понашање риба, ајкула и морских сисара. Кад тама потраје, еколошки ефекти могу бити знатни“, кажу истраживачи.

Оквир за морске тамне таласе допуњује постојеће оквире за праћење морских топлотних таласа, ацидификације океана и деоксигенације, обезбјеђујући стандардизовано средство за приобалне заједнице, управљаче ресурсима и групе за заштиту животне средине да идентификују кад се морски екосистеми суочавају са акутним стресом.

Пошто је програм Санта Барбаре један од малобројних програма широм свијета који прикупљају дугорочне податке о свјетлости на морском дну, Милер и колеге планирају даље истраживање ефеката седиментације и замућености на које утичу пожари и клизишта на калифорнијске шуме келпа, преноси Телеграф.рс.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.