Како је у древној гробници у Србији пронађен предмет из Египта?

БЕОГРАД - У Пилатовићима код Пожеге 2.500 година скривала се Велика хумка, један од најимпресивнијих гробова старијег гвозденог доба на централном Балкану.

Овакве хумке нису биле намијењене „обичним људима“. Оне су биле резервисане за кнежеве, ратничке поглаваре и њихове породице, односно људе који су у своје вријеме имали моћ, богатство и ауторитет.

Током 6. и 5. вијека прије нове ере, широм Европе појављује се посебан облик сахрањивања друштвене елите. У археологији су ови гробови познати као кнежевски гробови. Одликују их монументалне димензије, сложена архитектура и изузетно богати гробни прилози: оружје, луксузни накит и предмети који су често стизали из веома удаљених крајева.

Такви гробови познати су и на Балкану: у Атеници код Чачка, Новом Пазару, Требеништу код Охрида, као и у Пилатовићима. Они свједоче о времену када се обликују снажне локалне елите и када балканске заједнице постају дио широке мреже трговачких и културних контаката.

Десетине гробова из бронзаног доба

Праисторијска некропола у Пилатовићима откривена је током теренских обилазака у послијератном периоду. На локалитету Равни луг регистровано је око 20 хумки и више десетина гробова из бронзаног и старијег гвозденог доба.

Међу њима се посебно издвајала једна, далеко већа од осталих, на локалитету Трњаци. Велика хумка, пречника око 45 метара и висине до 2,5 метра, археолошки је истраживана 1977–1978. године под руководством Михаила Зотовића, директора Народног музеја у Ужицу. Већ тада је било јасно да се не ради о обичном гробу, већ о правом маузолеју праисторијске елите.

Унутар хумке откривен је читав „погребни комплекс“. Гробови су грађени од сложеног камена, са масивним каменим вијенцем који је окруживао централни дио. Посебно је занимљиво то што су у самом средишту хумке пронађени остаци кремираног покојника. Био је то одрасли мушкарац, тумачен као кнез или племенски поглавар.

Кремација на другом мјесту

Кремација није обављена у хумци, већ на другом мјесту, а спаљени остаци су затим пажљиво положени у камену гробницу. Ово је једини кремирани гроб на читавој некрополи, што јасно говори да је ријеч о изузетно привилегованој особи.

У истој хумци сахрањени су и чланови његове породице. На периферији је пронађен богато опремљен женски гроб, вјероватно гроб кнегиње. У близини централне гробнице откривен је и гроб дјетета, највјероватније дјевојчице. На основу распореда и налаза, археолози претпостављају да је хумка била породични маузолеј племенског поглавара.

Амајлија из Египта

Најфасцинантнији налаз из централног гроба јесте египатски скарабеј, датиран у период XX–XXII египатске династије. То је мала амајлија од свијетлозеленог стеатита, положен директно на спаљене кости кнеза. Био је перфориран и вјероватно коришћен као централни елемент огрлице. Скарабеј је у старом Египту имао снажно религијско значење и био је повезан са загробним животом. Његово присуство у Пилатовићима свједочи о далекосежним контактима и трговачким везама, јер су овакви предмети на Балкан стизали посредством медитеранских центара, вјероватно преко Етрурије у Италији.

Поред скарабеја, у кнежевском гробу пронађени су остаци оружја: ножеви, мачеви, дијелови штита или оклопа, чак 25 скитских стријела, као и фигура коња, вјероватно дио фигуралне декорације фалере. Све то указује на ратнички идентитет покојника.

Гроб кнегиње

Женски гроб био је још раскошнији. Кнегиња је носила златне наруквице, гривне и прстење за косу, огрлицу од ћилибарских перли и богато украшену одјећу са чак 14 бронзаних фибула. Око струка је имала бронзани астрагални појас, симбол престижа и статуса.

У гробу су пронађене и луксузне посуде. Међу њима су била три бронзана суда грчког поријекла, што додатно потврђује укљученост ове заједнице у медитеранске трговачке токове.

Кнежевски гробови на Балкану појављују се нагло и нестају већ током првих деценија 5. вијека прије нове ере. Зашто је овај обичај трајао тако кратко и даље је једно од отворених питања археологије.

Велика хумка у Пилатовићима, међутим, јасно показује да су заједнице старијег гвозденог доба биле далеко сложеније него што се некада мислило. Она свједочи о друштвеној хијерархији, ритуалима смрти, али и о везама које су повезивале централни Балкан са Грчком, Италијом, па чак и Египтом.

Анализе указују на то да су сахране кнеза и кнегиње обављене истовремено или у веома кратком размаку. Да ли је кнегиња свјесно слиједила свог супруга у смрт, као „пратилац“ у загробном животу, остаје отворено питање.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.