Кинески научник тврди: Трансплантација главе могла би омогућити људима да живе стотинама година

Људи би у будућности могли да живе стотинама година захваљујући трансплантацији главе на млађе тијело, тврди кинески научник Сјаопинг Рен, који сматра да би такав захват могао постати изводљив.

Рен, директор Одјељења за ортопедију у Другој придруженој болници Универзитета традиционалне кинеске медицине, изјавио је за руску агенцију РИА Новости да би замјена тијела могла отворити потпуно нове могућности за продужење људског живота, преноси Танјуг.

„Ако тијело одржимо младим и пресадимо главу на њега, онда, с научне тачке гледишта, већ имамо доказ да је то могуће“, рекао је Рен, одговарајући на питање да ли би трансплантација главе могла омогућити људима да живе вијековима.

Да ли је могуће пресадити људску главу?

Кинески научник сматра да би оваква операција могла постати изводљива у будућности, позивајући се на раније експерименте на животињама.

Ипак, нагласио је да је ријеч о области која захтијева додатна, пажљива истраживања.

Трансплантација главе једна је од најконтроверзнијих идеја савремене медицине, прије свега због изузетно сложеног задатка повезивања кичмене мождине, крвних судова и нервног система с новим тијелом.

За сада не постоји потврђен случај успјешне трансплантације људске главе на живо тијело уз очување његових функција.

Италијански хирург најавио револуционарни захват још 2015. године

Идеја о трансплантацији људске главе привукла је велику пажњу свјетске јавности још у фебруару 2015. године, када је италијански хирург Серђо Канаверо најавио пројекат HEAVEN/AHBR.

Његов план био је да главу добровољца пресади на тијело донора, уз поновно повезивање кичмене мождине помоћу поступка названог „GEMINI протокол“.

Канаверо и Рен су крајем 2016. године представили резултате експеримената на мишевима и мајмунима, у којима су истраживали могућности оваквих захвата.

Касније су саопштили да је у Кини изведен и експериментални захват спајања главе једне преминуле особе с тијелом друге преминуле особе.

Операција је, према њиховим наводима, трајала 18 сати.

Међутим, такав експеримент не доказује да би захват могао успјети на живом човјеку.

Како би се повезала глава с новим тијелом?

Према информацијама које преноси Танјуг, у ранијим експериментима коришћене су различите технике и материјали, укључујући ултратанки угљенични наноноћ и полиетилен-гликол.

Полиетилен-гликол је супстанца која се истражује због могућности да помогне спајању оштећених ћелијских мембрана и нервних структура.

Истраживачи су користили и посебне методе стимулације кичмене мождине на мјесту реза, с циљем поновног успостављања нервних веза.

Управо је обнављање функционалне везе између мозга и остатка тијела једна од највећих препрека за евентуалну примјену ове идеје на људима.

Могу ли људи заиста живјети неколико вијекова?

Иако Рен вјерује да би трансплантација главе на млађе тијело могла омогућити знатно дужи живот, за такву тврдњу засад не постоје клинички докази.

Старење не захвата само тијело већ и мозак, а трансплантација не би зауставила биолошке процесе старења можданог ткива.

Осим техничких препрека, овакав захват отворио би и озбиљна медицинска и етичка питања, укључујући одбацивање трансплантираног ткива, дугорочну функционалност нервног система и безбједност пацијента.

Због тога могућност да људи захваљујући трансплантацији главе једног дана живе стотинама година за сада остаје научна претпоставка, а не доказана медицинска могућност.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.