Тајна добрих лингвиста: Како звуци помажу у брзом савладавању језика?

ЛОНДОН/ТОКИО - Истраживачи са Универзитетског колеџа у Лондону (УЦЛ) и Универзитета Тохоку у Јапану дошли су до закључка да најбољи лингвисти обрађују непознате звуке страног говора више као неговорне звуке и да уче модерне језике тако што чују стране термине као случајну буку а не ријечи, наводи се у заједничкој студији.

До тог закључка истраживачи су дошли тако што су упоредили слушну прецизност 67 јапанских ученика енглеског језика, тако што су мјерили њихову способност да детектују незнатне промјене у висини тона, дужини и тону гласа у неговорним звуцима, преноси данас "Гардијан".

Користећи функционалне МРИ скенирања, мјерили су мождану активност учесника док су покушавали да разликују енглеске самогласнике који се не јављају у јапанском и открили су да су они са већом аудитивном прецизношћу савладали изговор нових језика брже и тачније од других ученика, а да су се мање ослањали на лијеви сензомоторни систем мозга, који је укључен у обраду језика, приликом обраде звукова страног језика.

Умјесто тога, њихови обрасци мождане активности били су слични онима који се јављају када мозак обрађује звуке који нису говор, а са мање сметњи од постојећих образаца њиховог матерњег језика овим ученицима је било једноставније да прецизно обраде нове гласове.

Насупрот томе, они са нижом слушном прецизношћу више су се ослањали на лијеву сензомоторну мрежу мозга када су слушали звуке страног језика и користили су обрасце изговора свог матерњег језика када су обрађивали непознате звуке.

Најновија открића довела су у питање стереотипе да су Британци мање вјешти у језицима, а професор Казуја Саито-ван Поетерен, водећи аутор и професор образовања другог језика на Институту за образовање Универзитета у Лондону, рекао је да не мисли "да су Британци биолошки лоши у језицима".

"Проблем је вјероватније у томе што многи људи добијају премало значајног знања, у комбинацији са методама наставе које не тренирају нужно слушне вјештине потребне да би се то ограничено знање максимално искористило", казао је Поетерен.

Додао је да налази такође указују на то да би школе требало да се фокусирају на гласове много више него само на граматику и вокабулар када предају модерне језике.

"Учење страних језика требало би да се помјери даље од приступа заснованог на 'више вјежбања' и да се окрене ка оном који развија слух ученика за учење језика у складу са њиховим слушним карактеристикама", рекао је Поетерен.

Према истраживању, ако неко жели да постане заиста добар у француском, арапском или мађарском језику, не треба да почне са учењем вокабулара и граматике напамет, већ да се фокусира на то како ти језици звуче.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.