Када НАСА планира повратак космонаута на Мјесец

Више од пола вијека након посљедњег људског лета ка Мјесецу, НАСА се налази у завршној фази припрема за прву мисију са посадом изван ниске Земљине орбите у оквиру програма Артемис. Програм Артемис замишљен је као дугорочан пројекат који не подразумијева један симболичан лет, већ низ пажљиво планираних мисија, чији је циљ постепени и безбједни повратак људи на Мјесец, уз стварање основе за будуће мисије ка Марсу.

За разлику од програма Аполо, повратак људи на Мјесец у оквиру Артемиса не почиње слијетањем. Редослијед мисија је унапријед дефинисан и заснива се на фазном приступу, при којем се сваки наредни корак ослања на резултате претходног.

Прва мисија у оквиру програма, Артемис I, реализована је крајем 2022. године и била је у потпуности безпосадна. Током ове мисије свемирска летјелица Орион лансирана је ка Мјесецу, ушла у удаљену орбиту око њега и потом се безбједно вратила на Земљу, пише Телеграф. 

Циљ Артемиса I био је да се у реалним условима дубоког свемира провјери комплетна архитектура система. Тестирани су ракета Спејс лаунч систем, дуготрајни боравак Ориона изван Земљине орбите, комуникација на великим удаљеностима, као и повратак у атмосферу при знатно већим брзинама него код летова из ниске орбите. Иако је мисија оцијењена као успјешна, уочена су и одступања у понашању топлотног штита, што је касније довело до додатних анализа и корекција прије преласка на мисије са посадом.

Сљедећи корак представља мисија Артемис II, која ће бити први лет ка Мјесецу са људском посадом још од 1972. године. Ова мисија не укључује слијетање на лунарну површину. Умјесто тога, планиран је лет око Мјесеца и повратак на Земљу, користећи такозвану путању слободног повратка, при којој гравитација Мјесеца природно враћа летјелицу ка Земљи без потребе за додатним великим погонским маневрима.

Мисија ће трајати око десет дана. Након лансирања, Орион ће прво бити постављен у високу Земљину орбиту, гдје ће бити обављене детаљне провјере свих система са посадом на броду. Тек након тога слиједи пут ка Мјесецу. Овакав редослијед омогућава провјеру система за одржавање живота, комуникацију у дубоком свемиру и управљање летјелицом, прије него што се крене ка најзахтјевнијим фазама програма.

НАСА циља лансирање Артемиса II током 2026. године. Агенција је у међувремену објавила и конкретне лансирне прозоре за ову мисију. Према важећим плановима, најранији могући термин за лансирање отвара се 6. фебруара 2026. године, док су додатни прозори предвиђени током фебруара, марта и априла. Тачан датум биће потврђен тек након завршетка завршних тестова и безбједносних провјера.

Посаду мисије Артемис II чине три астронаута НАСА-е и један астронаут Канадске свемирске агенције. Командант мисије је Рид Вајзман, док су чланови посаде Виктор Гловер и Кристина Кох. Четврти члан посаде је Џереми Хансен из Канаде, чиме Артемис II добија интернационалну димензију.

Сви чланови посаде имају вишегодишње искуство у летовима у ниској Земљиној орбити, док ће Артемис II бити њихов први лет у дубоки свемир.

Тек након успјешне реализације Артемиса II планирана је мисија Артемис III, која би требало да донесе први повратак људи на лунарну површину у оквиру новог програма. Ова фаза представља технички и логистички најзахтјевнији дио Артемиса, јер зависи од додатне инфраструктуре и комплексних операција у лунарној орбити.

Због тога НАСА тренутно Артемис III посматра као сљедећи велики циљ, али без чврсто дефинисаног датума, јер ће коначни временски оквир зависити од резултата Артемиса II и спремности свих система.

Лет око Мјесеца са посадом није прелазно рјешење, већ неопходан корак у савременом приступу људским свемирским мисијама. Артемис II има задатак да потврди да Орион и пратећи системи могу безбједно да подрже људску посаду у дубоком свемиру, укључујући одржавање живота, комуникацију на великим удаљеностима и повратак на Земљу при екстремним брзинама.

Тек након тога може се говорити о слијетању на Мјесец.

Артемис је замишљен као постепен и контролисан повратак људи ка Мјесецу. Прво је провјерена технологија без посаде, затим слиједи лет са посадом без слијетања, а тек потом повратак на лунарну површину. Такав редослијед смањује ризик и омогућава детаљно тестирање свих кључних система прије најзахтјевнијих фаза програма.

У том контексту, Артемис II представља пресудну прекретницу. То је мисија која би требало да потврди да је човјечанство поново спремно за људске летове у дубоки свемир, овај пут са дугорочним циљевима који превазилазе један лет или једну деценију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.