Фото: Монтенегро Травел
ЗАГРЕБ - Према посљедњим подацима, Јадранско море се убрзано загријава и долази до повећања салинитета воде, а тај процес се одвија знатно брже од ранијих климатских предвиђања, због чега се све чешће биљежи присуство тропских врста у овом мору, показују резултати студије коју су спровели научници с Института "Руђер Бошковић" у Загребу и Института за океанографију и рибарство у Сплиту, а која је дио међународног истраживања у Јужнојадранској котлини, најдубљем дијелу Јадрана.
Резултати показују да салинитет и температура дубоких вода у том дијелу мора расту знатно брже од очекиваног, преноси данас портал Индекс.
Конкретно, на дубини од 1.000 метара температура мора порасла је за 0,8 степени Целзијуса током посљедњих десет година, док је салинитет порастао за 0,2 промила, што представља најбрже забиљежене промјене у дубинама Средоземног мора до сада.
"Ово су промјене које су се према моделима очекивале тек крајем вијека, а већ су реалност", упозоравају аутори студије.
Јадранско море има кључну улогу у регулацији температуре цијелог Медитерана, упозоравају научници.
У хладним зимским мјесецима, густе хладне воде из сјеверног Јадрана струје према дну и кроз Отрантска врата улазе у дубље слојеве Медитерана, снабдијевајући их кисеоником.
Међутим, како упозорава студија, та функција природног "термостата" све је слабија, јер Јадран сада шаље топлије и сланије воде према југу, чиме додатно загријава цијели медитерански басен.
У студији се истиче да је Јадран под утицајем више међусобно повезаних процеса, од глобалног загријавања и мањка падавина, до смањеног дотока ријека и доласка топлијих вода из источног Медитерана.

Научници су утврдили да је до нагле промјене дошло око 2005. године, када су температура и салинитет у дубинама почели да континуирано расту.
"Не ради се о постепеном прилагођавању, већ о наглој транзицији према новом режиму који још не разумијемо у потпуности", истакао је Ивица Вилибић, један од аутора студије.
Иако би топлија вода требало да буде мање густа, пораст салинитета повећава густину, што омогућава наставак дубоких конвективних процеса, али уз смањени садржај кисеоника, што има озбиљне посљедице по морски живот, наводи се у студији.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.