Испод пустиње откривен скривени град стар 5.000 година

Током вијекова, пустиња Руб' ал-Кхали, у близини Саудијске Арабије и Дубаија, позната и као Празна четврт, сматрана је беживотним морем пијеска.

Али сада открива запањујућу тајну.

Године 2002, шеик Мохаммед бин Рашид Ал Мактум, владар Дубаија, уочио је необичне формације дина и велико црно наслаге током љета изнад пустиње.

То је довело до открића Сарук Ал-Хадида, археолошког налазишта богатог остацима прераде бакра и жељеза, за које се сада вјерује да је дио цивилизације старе 5.000 година, закопане испод пијеска.

Истраживачи су открили трагове ове древне заједнице отприлике три метра испод површине пустиње, скривене пред очима и дуго занемарене због сурових услова и стално помјерајућих дина Празне четврти.

Руб' ал-Кхали простире се на више од 650.000 квадратних километара, што је чини највећим непрекидним пространством пијеска на свијету.

Ово откриће поново буди легенду о митском граду познатом као "Атлантида пијеска".

Према легенди, град Убар је био закопан под пијеском након што је уништен - било природном катастрофом, или, према неким причама, као казна богова.

Т.Е. Лоренс, британски официр и писац најпознатији по улози у Арапском устанку током Првог свјетског рата, назвао је Убар "Атлантидом пијеска".

Описао га је као град "неизмјерног богатства, који је Бог уништио због охолости, заувијек прогутан од стране пијеска пустиње Руб' ал-Кхали."

Сада, најсавременија наука можда сустиже древни мит.

Истраживачи са Универзитета Калифа у Абу Дабију користили су технологију синтетичког отвора радара (САР) да продру испод површине пустиње - алат који омогућава научницима да "виде" испод дина без њиховог узнемиравања.

САР функционише тако што шаље пулсове енергије и мјери количину која се одбија назад.

У овом случају, археолози су комбиновали податке САР радара са сателитским снимцима високе резолуције како би скенирали испод пустињског пијеска у Сарук Ал-Хадиду.

Радар је детектовао закопане структуре и открио јасне знакове металних објеката, артефаката и слојева животињских костију у такозваним "мидден" наслагама - старим одлагалиштима отпада.

Анализом података уз помоћ напредних алгоритама машинског учења, истраживачи су могли да идентификују обрасце и облике који указују на људску активност из давнина.

Др Дијана Френсис, шефица Лабораторије за заштиту животне средине и геофизичке науке (ЕНГЕОС) на Универзитету Калифа, објаснила је колико је тешко пронаћи древна налазишта у пустињи УАЕ.

"Због климе, и чињенице да је већи дио земље пустиња, било је логистички претешко спровести истраживања на терену. Зато су сателитске слике биле кључне. Требала нам је опрема која може да види испод пијеска", каже Френсисова.

Налази указују на сложено, међусобно повезано друштво које је цвјетало у овом региону прије неколико хиљада година.

Истраживачи су идентификовали претходно непозната насеља и путеве, што су јаки показатељи дуготрајне насељености и организоване цивилизације.

Слојеви на налазишту приказују стијену, пјешчане дине и наслаге гипса, са мноштвом артефаката, старог металног отпада и животињских костију широм налазишта.

САР технологија, у комбинацији са вјештачком интелигенцијом, све више мијења правила игре у археолошким истраживањима, посебно у срединама гдје су традиционална ископавања готово немогућа.

"Студија случаја локалитета Сарук Ал-Хадид показује потенцијал ових технологија да унаприједе археолошка истраживања и допринесу очувању културног насљеђа", наводи се у научном раду.

Ради потврде података са даљинских сензора, истраживачи су их упоредили са постојећим археолошким записима и спровели теренске провјере.

Резултати су били довољно тачни да подстакну реакцију Дубаијске управе за културу, која је одобрила нова ископавања у управо идентификованим областима.

"Ови региони су и даље углавном неистражени, а знамо да крију културну историју", рекла је Френсисова.

Иако се мало зна о људима који су тамо живјели прије 5.000 година, ово откриће већ мијења наше разумијевање раних цивилизација на Арабијском полуострву, преноси Телеграф.

Арабијска пустиња је насељена још од раног плеистоцена, са неолитским и палеолитским алаткама пронађеним у југозападном Руб' ал-Кхалију. Бедуински номади прилагодили су се животу у пустињи, фокусирајући се на узгој камила, гајење урми и усмену традицију - културне праксе које одражавају отпорност древних пустињских друштава.

Упркос данашњим изразито сушним условима, регион је доживљавао периоде повећане влажности између 6.000 и 5.000 година прије нове ере, када су се формирала плитка језера услијед обилних киша. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.