Хантавирус забринуо јавност: Колико је заправо опасан и да ли пријети Балкану?

Након што су забиљежени смртни случајеви на једном крузеру у Атлантском океану, хантавирус је поново доспио у средиште свјетске пажње.

Иако се ради о ријеткој инфекцији, опасност коју носи није занемарљива због тешких клиничких слика. О томе колико је овај вирус заиста опасан и какве су шансе за ширење заразе, говорила је за Н1 Сенија Селимовић-Хамза, докторица биомедицинских наука и стручњакиња за зоонозе.

Страх као адаптивни одговор након пандемије
Стручњакиња Селимовић-Хамза истакла је да је страх који се појавио у јавности очекиван, с обзиром на искуство с коронавирусом.

"Научили смо на најтежи могући начин да се заразе могу ширити јако брзо и да институције нису баш увијек тако спремне како би ми хтјели", навела је она, појашњавајући да је тренутна стрепња адаптивни одговор друштва.

Ипак, нагласила је да је транспарентна комуникација кључна.

"Људима требају прецизне информације, не омаловажавање ситуације, али никако и драматизација. Оно што наука и факти показују је засигурно да ово заиста није нови ЦОВИД", казала је она.

Шта је хантавирус и како се преноси?
Хантавирус је ријетка, али потенцијално смртоносна болест. Примарни пут заразе је контакт с излучевинама (урином, изметом, пљувачком) заражених дивљих глодара, попут мишева и штакора. Иако глодари могу живјети у шумама и пољима, Селимовић-Хамза упозорава да се могу наћи и у урбаним срединама, попут подрума.

Када је ријеч о специфичном случају на крузеру, стручњакиња појашњава да се ради о Андес вирусу, који је ендемичан у Јужној Америци.

"Андес вирус је једини познати хантавирус који се може пренијети са човјека на човјека, одатле вјероватно и страх, али само у случају блиског и пролонгираног контакта. Ово није респираторни вирус који се преноси капљицама онако у пролазу као што смо ми то навикли од ЦОВИД-а", нагласила је Селимовић-Хамза наводећи да сваки вирус има своје подтипове чији ефекти и посљедице које остављају варирају у овисности од врсте.

Случај на крузеру: Специфичне околности
Према ријечима стручњакиње, ситуација на броду је "нешто ултра ријетко". Претпоставља се да је "нулти пацијент", орнитолог који је заразу вјероватно добио директним контактом с глодарима, на брод ушао без симптома или с врло неспецифичним тегобама.

"Симптоми почињу као грозница, као грипа, као гастроинтестиналне тегобе и затим могу врло брзо напредовати до пнеумоније и затајења плућа или кардиоваскуларног колапса", појаснила је Селимовић-Хамза. 

Проблем представља и дуг период инкубације, који може трајати до осам седмица. Заражени пацијент на броду пренио је вирус искључиво онима с којима је био у блиском контакту, попут супруге и љекара. 

"Брод функционише као једна велика кућа, то су све укућани јер људи немају гдје да избјегну ту заразу", додала је, напомињући да је од више од стотину путника заражено тек њих седам.

Једно од кључних питања било је да ли грађани Босне и Херцеговине имају разлога за бригу. Селимовић-Хамза је била категорична у одговору да нема мјеста ирационалном страху ако нисмо били у контакту с неким с крунера.

"Андес вирус јесте смртоносан, има високу смртност од око 40 до 60% код заражених случајева, то јесте озбиљан број, али требамо ли ми бити забринути? Па то зависи од тога јесмо ли били на том броду или је био неко наш близак на том броду."

Стручњакиња је појаснила да сој хантавируса који постоји на Балкану није исти као онај у Јужној Америци.

"Облик хантавируса који ми имамо на Балкану није Андес вирус. Ми причамо о другом соју који има смртност од отприлике 1%, који нема респираторну слику него иде на затајење бубрега. Значи, причамо о скроз другом обољењу", истакла је Селимовић-Хамза.

Хигијена као мјера опреза
Иако су домаће институције издале упозорења о прању руку и ношењу маски приликом чишћења подрума, стручњакиња сматра да је то више "ограђивање од одговорности" институција након пандемије, него стварна реакција на ситуацију с крузера. Ипак, истиче да је здрав разум увијек потребан.

"Ако чистите површине гдје су били глодари, треба бити здрави разум да ћете ставити маску, опрати руке или носити једнократне рукавице. То је нешто што није везано за ову ситуацију сада, нити за ову заразу која се појавила на броду", закључила је Селимовић-Хамза.

На крају разговора, стручњакиња је додала да у Швајцарској, гдје тренутно борави, нема панике јер су људи свјесни да ће сви потенцијално заражени бити адекватно изолирани. 

Слично би, према њеном мишљењу, требало бити и у БиХ, јер је вјероватноћа да ће се неко од путника с брода појавити у земљи изузетно мала.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.