Гљивице из земље утичу на кишу

Одређене гљивице које расту у земљи могу да играју кључну улогу у стварању кише, јер њихови протеини у атмосфери покрећу формирање ледених кристала у облацима, показује студија објављена у часопису "Science Advances".

Док се у појединим државама за изазивање падавина користи сребро-јодид, научници већ дуго истражују природне процесе који доприносе стварању кише.

Нова студија показује да важну улогу у том процесу имају гљивице рода "Мортиерелла" и "Фусариум", које живе у земљишту, а чији биолошки трагови могу да се нађу и у атмосфери.

Замјеница истраживача у области микробиолошке екологије на Универзитету у Лимерику у Ирској Дијана Линарес навела је за Ал Џазиру да се дуго сматрало да су прашина и соли главни природни покретачи формирања падавина у облацима.

Према њеним ријечима, нова сазнања показују сложенији процес: у облацима вода може да остане у течном стању и на температурама до минус 40 степени Целзијуса, у такозваном стању "суперохлађене воде".

Да би дошло до формирања леда, а затим и кише, потребна су "језгра" око којих почиње замрзавање, а управо то омогућавају поменуте гљивице.

Студија показује да оне испуштају протеине у земљишту који имају способност да подстичу стварање леда на знатно вишим температурама него што је уобичајено, чак и изнад минус пет степени Целзијуса.

Када вјетрови пренесу ове честице у атмосферу, оне дјелују као "сјеме" за настанак ледених кристала, који се потом увећавају и падају на земљу у облику кише.

Истраживачи су утврдили да је та способност резултат процеса познатог као хоризонтални пренос гена, који омогућава микроорганизмима размјену генетског материјала и брзо стицање нових особина.

Као извор тих гена идентификована је бактерија "Псеудомонас сyрингае", која је, како се наводи, допринијела развоју ове функције код гљивица.

Линарес је оцијенила да откриће показује природни циклус у којем гљивице из земљишта покрећу формирање падавина, које потом доприносе њиховом даљем расту.

Она је упозорила да крчење шума не значи само губитак вегетације, већ може нарушити и овај природни циклус који утиче на падавине.

Истовремено, истраживање отвара могућност коришћења ових природних протеина као еколошке алтернативе у техникама вјештачког изазивања кише, умјесто хемијских средстава попут сребро-јодида.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.