Древни ДНК открио непознату групу људи

Атланта – Кости тинејџерке ловца-сакупљача, која је умрла прије више од 7.000 година на индонежанском острву Сулавеси, откривају причу о досад непознатој групи људи, јавља Си-Ен-Ен. Према новом истраживању, ова посебна људска лоза није пронађена нигдје другдје у свијету, а студија је објављена у часопису „Нејчер”.

„Открили смо први древни људски ДНК у острвској регији између Азије и Аустралије, познатој као ’Валасеа’, који пружа нови увид у генетску разноликост и историју популације раних модерних људи у овом мало познатом дијелу свијета”, наводи у својој студији коаутор Адам Брум, професор археологије у Аустралијском истраживачком центру за еволуцију људи при Универзитету Грифит.

Први модерни људи користили су острва Валасеа, која углавном обухватају индонежанска острва Сулавеси, Ломбок и Флорес, за прелазак из Евроазије на аустралијски континент прије више од 50.000 година, сматрају истраживачи. Међутим, тачна рута или начин на који су се кретали овим прелазом није познат, преноси Тањуг.

„Мора да су то учинили користећи релативно софистициране пловне објекте одређене врсте, јер није било копнених прелаза између острва”, рекао је Брум.

ДНК анализа ријешила мистерију моћног царства

Алати и пећинске слике сугеришу да су људи живјели на овим острвима прије 47.000 година, али је фосилни запис оскудан и древна ДНК се брже разграђује у тропској клими. Међутим, истраживачи су 2015. године открили костур жене у доби од 17 до 18 година у пећини на Сулавесију. Њени остаци су сахрањени у пећини прије 7.200 година, а била је дио тоалеанске културе, пронађене само на југозападу Сулавесија. „’Тоалије’ су назив који су археолози дали прилично загонетној култури праисторијских ловаца и сакупљача који су живјели у шумовитим равницама и планинама Јужног Сулавесија прије око 8.000 година до отприлике петог вијека наше ере”, рекао је Брум.

Млада тинејџерка ловац-сакупљач је први углавном комплетан и добро очуван костур повезан са тоалеанском културом, рекао је Брум. ДНК младе жене је показао да је она потомак првог таласа савремених људи који су ушли на Валасеу прије 50.000 година.

Ово је био дио почетне колонизације „Велике Аустралије”, или комбиноване копнене масе Аустралије и Нове Гвинеје. „То су преци данашњих домородачких Аустралијанаца и Папуанаца”, рекао је Брум.

Испоставило се и да је најстарији геном открио још нешто – досад непознате древне људе.

Откривено је и да тинејџерка дијели поријекло са одвојеном и посебном групом људи из Азије која је вјероватно стигла након колонизације Велике Аустралије – јер савремени старосједиоци Аустралијанци и Папуанци, према ријечима Брума, не дијеле поријекло са овом групом.

„Раније се сматрало да су први пут људи с азијским генима ушли у Валасеу прије око 3.500 година када су фармери који су говорили аустронезијски из неолитског Тајвана прешли преко Филипина у Индонезију”, рекао је Брум.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.