Док свијет гледа у Земљу, трка за Мјесец се убрзава

Док је пажња свијета усмјерена на сукобе на Земљи, изнад наших глава тихо почиње нова трка – она за ресурсе и стратешку предност на Мјесецу.

Руска државна корпорација Роскосмос потврдила је да је потписала уговор с компанијом Лавочкин о развоју нуклеарне електране на Мјесецу, која би требало да буде оперативна до 2036. године, пише Бизнисинфо.ба.

Циљ пројекта је јасан: напајање будуће руско-кинеске лунарне базе и обезбјеђивање сталног присуства на Земљином сателиту.

Зашто нуклеарна енергија, а не соларна?
Главни проблем боравка на Мјесецу је – ноћ. Лунарна ноћ траје 14 земаљских дана, током којих:
– соларни панели не производе енергију
– температуре падају и до –170 °C
– електронски и животни системи постају неупотребљиви без стабилног извора енергије

Рјешење је мали нуклеарни реактор који може да производи око 100 киловата енергије непрекидно, без обзира на Сунце или услове околине.

Такав извор енергије омогућио би рад истраживачких модула, функционисање ровера, комуникацију са Земљом и одржавање будуће базе.

Инжењерски изазов: како изградити електрану без људи?
Један од најзанимљивијих аспеката пројекта јесте начин изградње.

Потпуно роботска инсталација
Реактор би био монтиран без људске посаде, коришћењем аутономних система и даљинског управљања. У пројекту учествују:
– Роскосмос – координација мисије
– Росатом – нуклеарна технологија
– Институт Курчатов – научни развој

Посебан изазов је маса система: електрана мора бити лакша од 3,5 тоне, али довољно издржљива да ради деценијама без сервиса.

Како ће заправо бити изграђена нуклеарна електрана на Мјесецу?
Иако се често говори о „изградњи електране на Мјесецу“, у пракси се она неће градити тамо, већ ће бити у потпуности израђена на Земљи, а затим транспортована и инсталирана на лунарној површини.

Руски план предвиђа да се нуклеарни реактор развије, тестира и затвори у специјални модул још на Земљи. Такав систем биће пројектован да ради аутономно, без људске посаде и без потребе за одржавањем, чак и у екстремним условима свемира.

Након завршетка тестирања, електрана ће бити лансирана ракетом према Мјесецу, гдје ће је роботски системи аутоматски поставити и активирати. Људи у том процесу неће директно учествовати, јер је дуготрајан боравак на Мјесецу и даље технолошки и логистички изузетно захтјеван.

Како ће то изгледати у пракси?
– Изградња на Земљи – комплетан реактор се склапа и тестира унапријед
– Транспорт ракетом – систем тежак око 3–3,5 тоне шаље се на Мјесец
– Роботска инсталација – аутономни роботи постављају реактор без људске помоћи
– Даљинско активирање – енергија се покреће из контролних центара на Земљи
– Дуготрајан рад – реактор може радити 10–20 година без прекида

Зашто је ово једино реално рјешење?
На Мјесецу нема инфраструктуре, нема заштите од зрачења и нема људи који би могли градити комплексне објекте.

Због тога је модел „направи на Земљи – инсталирај у свемиру“ тренутно једина реална опција. Нуклеарни извор енергије омогућава стално напајање будуће базе, чак и током двонедјељне лунарне ноћи, када соларни панели не раде.

Геополитички контекст: Русија и Кина против САД-а
Овај пројекат има јасну стратешку позадину. Русија и Кина заједно развијају Међународну лунарну истраживачку станицу (ILRS), која се сматра директним одговором на амерички програм Артемис.

Циљ више није само слијетање на Мјесец – већ стално присуство и контрола инфраструктуре. Како наводе из Роскосмоса: „Ово је прелазак са повремених мисија на дугорочно присуство човјека у свемиру“.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.