Дани ће се скратити, ево шта је узрок

АТЛАНТА – Ротација Земље се убрзава, због чега ће неки дани у јулу и августу бити краћи, објавили су научници и додали да се ради о непримјетном дијелу времена од 1,3 до 1,6 милисекунди.

Научници наводе да ће се 10. јула, 22. јула и 5. августа 2025. године Земља окретати мало брже, због чега ће ти дани бити краћи за око 1,3 до 1,6 милисекунди, преноси Си-Ен-Ен. Истраживачи Међународне службе за ротацију Земље и референтне системе (ИЕРС), уз подршку институција попут Скрипсовог института за океанографију, идентификовали су положај Мјесеца као кључни покретач ове привремене промјене.

Како су навели, 10. јули је био најкраћи дан у години до сада – трајао је 1,36 милисекунди мање од 24 сата. Дужина дана је, наводи се, вријеме потребно планети да се окрене око своје осе – у просјеку 24 сата или 86.400 секунди, али у стварности, свака ротација је помало неправилна због различитих фактора, као што су гравитациона сила Мјесеца, сезонске промјене у атмосфери и утицај Земљиног језгра.

Као резултат тога, пуна ротација обично траје нешто мање или нешто више од 86.400 секунди – разлика од само неколико милисекунди која нема никакав очигледан утицај на свакодневни живот. Ипак, ова одступања могу, дугорочно гледано, да утичу на рачунаре, сателите и телекомуникације, због чега се чак и најмања временска одступања прате помоћу атомских сатова, који су уведени 1955. године, преноси Танјуг.

Неки стручњаци вјерују да би то могло да доведе до сценарија сличног проблему Y2К, који је пријетио да заустави модерну цивилизацију. Атомски сатови броје осцилације атома који се налазе у вакуумској комори унутар самог сата како би израчунали 24 сата с највећим степеном прецизности, а добијено вријеме се назива УТЦ или Координисано универзално вријеме, које се заснива на око 450 атомских сатова и представља глобални стандард за мјерење времена, као и вријеме на које су подешени сви наши телефони и рачунари. Астрономи такође прате Земљину ротацију – користећи сателите који провјеравају положај планете у односу на фиксне звијезде, могу да открију мале разлике између времена атомских сатова и времена које је Земљи заправо потребно да заврши пуну ротацију.

Прошле године, 5. јула 2024. године, Земља је доживјела најкраћи дан икада забиљежен од појаве атомског сата прије 65 година, са 1,66 милисекунди мање од 24 сата.

„Од 1972. године имамо тренд нешто бржих дана. Али постоје флуктуације. То је заправо као да пратите берзу. Постоје дугорочни трендови, а затим постоје врхови и падови”, изјавио је Данкан Егњу са Скрипс института за океанографију и истраживач геофизичар на Универзитету Калифорније у Сан Дијегу.

Након деценија релативно споре ротације, 1972. године је Земљина ротација акумулирала такво кашњење у односу на атомско вријеме да је Међународна служба за Земљину ротацију и референтне системе (ИРС) наложила додавање „преступне секунде” УТЦ-у, што је слично преступној години, која додаје додатни дан фебруару сваке четири године како би се објаснила разлика између грегоријанског календара и времена потребног Земљи да заврши једну орбиту око Сунца.

Од те године укупно 27 преступних секунди је додато УТЦ-у, али се стопа додавања све више успоравала због убрзања Земље – девет преступних секунди је додато током 1970-их, док ниједна нова преступна секунда није додата од 2016. године.

Према ријечима Егњуа, најкраће промјене у Земљиној ротацији долазе од Мјесеца и плиме и осеке, који узрокују да се она успори када је сателит изнад екватора, а брже када је на већим или нижим висинама.

„Овај ефекат се појачава чињеницом да се Земља током љета природно брже окреће – резултат успоравања саме атмосфере због сезонских промјена, попут млазне струје која се креће према сјеверу или југу, закони физике налажу да укупни угаони момент Земље и њене атмосфере мора да остане константан, тако да брзину ротације коју губи атмосфера преузима сама планета. Слично томе, у посљедњих 50 година Земљино језгро се такође успорава, док се чврста Земља око њега убрзава”, рекао је он.

Појашњава да научници на основу тога могу да предвиде да ли би предстојећи дан могао да буде посебно кратак. Физичар и сарадник Националног института за стандарде и технологију у области временске и фреквенцијске подјеле Џуда Левин рекао је да те флуктуације имају краткопериодичне корелације, што значи да ако Земља убрзава једног дана, има тенденцију убрзавања и сљедећег дана.

„Али та корелација нестаје како се иде на све дуже и дуже интервале. А када дођете до године дана, предвиђање постаје прилично неизвјесно. У ствари, Међународна служба за ротацију Земље и референтне системе не предвиђа даље од године дана унапријед”, рекао је он.

Будући да се многи фундаментални технолошки системи ослањају на сатове и вријеме да би функционисали, попут телекомуникација, финансијских трансакција, електричних мрежа и ГПС сателита, појава негативне преступне секунде је, према Левину, донекле слична проблему Y2К – тренутку на прелазу прошлог вијека када је свијет мислио да ће да уследи нека врста судњег дана јер рачунари можда нису могли да се пребаце на нови формат датума, прелазећи са '99' на '00'. Климатске промјене такође доприносе проблему преступне секунде, али на изненађујући начин јер служи као супротстављање силама које убрзавају Земљину ротацију. Егњу је у студији објављеној прошле године у часопису Натуре детаљно описао како се топљење леда на Антарктику и Гренланду шири преко океана, успоравајући Земљину ротацију – слично као што се клизач окреће с рукама изнад главе, али се окреће спорије ако су руке савијене уз тијело. „Да се тај лед није отопио, да није било глобалног загријавања, већ бисмо имали негативну скоковну секунду или бисмо били врло близу томе”, рекао је Егњу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.