Да ли постоје живи микроби на Марсу?

​Нови лабораторијски експерименти показују да би трагови живота на Марсу могли бити сачувани у леду и пермафросту, чак и милионима година.

Тим истраживача са НАСА Годард Спаце Флигхт Центер и Пен Стате Универзитета симулирао је услове на Марсу и открио да аминокиселине из бактерија Е. цоли могу опстати у чистом леду преко 50 милиона година, упркос сталној изложености космичком зрачењу.

Истраживачи су тестирали узорке Е. цоли у чистом леденом окружењу и у смјешама које садрже марсовски седимент (стијене и глину). Узорци у чистом леду показали су да више од 10 одсто аминокиселина преживи "50 милиона година" симулације, док су узорци са седиментом пропадали 10 пута брже.

"Ако постоје бактерије близу површине Марса, будуће мисије могу их пронаћи," каже Крис Хаус са Пен Стејта. Он додаје да су резултати посебно значајни јер површински лед на Марсу има много мање од два милиона година старости, што значи да би потенцијални органи живот могли бити добро очувани.

На основу ових резултата, истраживачи препоручују циљање на чисте ледене слојеве или пермафрост у будућим мисијама тражења живота на Марсу, умјесто да се фокусира на стијене, глину или тло.

Ови експерименти имају импликације и за друге ледене свијетове, попут Јупитеровог Европе и Сатурновог Енцеладуса, гдје су ниже температуре додатно успориле разградњу органске материје. То је охрабрујуће за НАСА-ину мисију Еуропа Цлиппер, која ће од 2030. проучавати ледену површину и потенцијалне подземне океане Европе.

На Марсу је лед већ откривен и фотографисан мисијом Пхоениx 2008., али истраживачи истичу да је већина леда само испод површине. Будуће мисије ће зато захтијевати моћне бушилице или лопате, сличне онима које је користила мисија Пхоениx, како би се приступило скривеном леду, преноси "Космички Гласник".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.