Да ли Гугл планира да „ресетује” природу пуштањем 32 милиона стерилних комараца?

Свијетом се прије неколико година брзином муње проширила вијест која звучи као увод у високобуџетни холивудски филм катастрофе: технолошки гигант Гугл планира да пусти чак 32 милиона стерилних комараца у дивљину. Док су теоретичари завјере одмах посегнули за тастерима и прогласили почетак „био-технолошке апокалипсе”, научна заједница је овај потез поздравила као један од најважнијих еколошких и здравствених експеримената нашег доба.

Шта се заправо крије иза овог пројекта? Ко стоји иза њега, како та технологија функционише и да ли имамо разлога за страх?

Ко заправо пушта комарце?

Када медији напишу „Гугл пушта комарце”, већина људи замисли програмере из Силицијумске долине како у паузи за кафу дизајнирају роботске инсекте. Истина је мало другачија.

Пројекат под називом Дебуг спроводи компанија Верили лајф сајанс, која је, баш као и Гугл, ћерка-фирма конгломерата Алфабет. Верили се бави искључиво наукама о животу и здравственом технологијом. Њихов циљ није уништење природе, већ борба против једне од најсмртоноснијих животиња на свијету. Наиме, комарци убију више људи годишње него ајкуле, змије и лавови заједно, преносећи болести попут денга грознице, зика вируса, чикунгуње и жуте грознице.

Како функционише технологија

Идеја о пуштању милиона комараца звучи контраинтуитивно. Зашто бисмо рјешавали проблем комараца тако што ћемо их створити више? Кључ је у биологији и напредној технологији аутоматизације. Пројекат се фокусира искључиво на азијског тиграстог комарца која је главни кривац за ширење поменутих тропских болести.

Верили је развио масовне, аутоматизоване лабораторије у којима се узгајају милиони комараца. Помоћу напредних алгоритама и машинског вида, систем прецизно одваја мужјаке од женки. Ово је кључно јер мужјаци комараца не уједају људе – они се хране искључиво цвјетним нектаром. Ови лабораторијски мужјаци се затим инфицирају природном бактеријом која се зове Волбакија. Када се ови мужјаци пусте у дивљину, они се паре са дивљим женкама. Међутим, због присуства одређене бактерије долази до феномена званог цитоплазматска инкомпатибилност – јајашца која та женка снесе никада се не развију. Резултат? Популација ове опасне врсте комараца у циљаном подручју драстично опада.

Зашто је ово боље од запрашивања?

Традиционалне методе борбе против комараца углавном се своде на хемијско запрашивање, а ова прича није остала само на папиру. Прва велика фаза пројекта Дебуг успјешно је спроведена у округу Фресно у Калифорнији, гдје је током неколико мјесеци заиста пуштено око 32 милиона комараца. Резултати су фасцинирали научнике: популација агресивних и опасних женских комараца на том подручју смањена би за преко 95 одсто. Након Калифорније, сличне иницијативе тестиране су у Аустралији, Бразилу и Сингапуру, са подједнако импресивним успјесима у смањењу стопе обољевања од денга грознице.

Има ли разлога за бригу?

Као и свака прича која укључује ријечи „Гугл”, „лабораторија” и „милиони инсеката”, и ова је брзо постала плодно тло за дезинформације. Интернетом круже тврдње да су ови комарци генетски модификовани (ГМО) и да служе за тајно вакцинисање или праћење људи. Оно што је важно, комарци у пројекту Дебуг нису генетски модификовани. Такође, пошто се пуштају искључиво мужјаци, шанса да вас „Гугл комарац” уједе је равна нули. Ако вас током љета нешто уједе, то је и даље локална, дивља женка.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.