Чији потомци имају шансу да живе дуже од 100 година

Древни ловци-сакупљачи модерним људима су пренијели знања о коришћењу ватре за припрему хране, као и ране технологије преживљавања, укључујући и развој оруђа. Међутим, могуће је да је од њих потиче и ген дуговјечности, пише Пхyс.орг.

Италијански стогодишњаци имају већи проценат генетског материјала западних ловаца-сакупљача (WХГ) у односу на општу популацију, открили су истраживачи у студији објављеној у журналу ГероСциенце.

Већ дуго се зна да се дуговјечност може објаснити добрим генима, као и другим факторима попут наше животне средине и свакодневних навика. 

Неке студије су пронашле појединачне гене повезане са дужим животом, док друге сугеришу да је можда најзначајнија улога ДНК предака.

Италија је земља са једним од највећих процената стогодишњака на свијету. Да би схватили зашто је то случај, истраживачи су анализирали геноме 333 стогодишњака и 690 здравих одраслих особа из контролне групе, старости око 50 година. Упоредили су ДНК ових појединаца са 103 древна генома четири групе које чине савремени италијански генски фонд.

Те групе су:

западни ловци-сакупљачи,
неолитски земљорадници из Анадолије,
номади из бронзаног доба и
древни народи из области Ирана и Кавказа.
Резултати су показали да су они који су доживјели стоту годину имали тенденцију да посједују више ДНК западних ловаца-сакупљача од просјечне особе.

"Ова студија по први пут показује да кластер Вилабруна/лоза западних ловаца-сакупљача доприноси дуговјечности у италијанској популацији",  написао је истраживачки тим.

Иако су сви учесници студије носили мјешавину ДНК све четири древне групе, само је генетски материјал западних ловаца-сакупљача био повезан са дуговјечношћу.

Заправо, за сваки мали пораст удјела ДНК ловаца-сакупљача, шансе особе да постане стогодишњак расле су за 38 одсто. Ово је било још израженије код жена, које су имале више него двоструко веће шансе да доживе стоту ако су имале већи удио ове древне ДНК.

"Претпостављамо да су варијанте укључене у ову особину, дуговјечност, могле бити уведене у италијански генски фонд у веома давним временима", навели су истраживачи, преноси Телеграф.рс.

Тим има теорију о томе како ови гени могу помоћи људима да доживе дубоку старост. Они сугеришу да су ове варијанте одабране током посљедњег леденог доба, када су наши преци морали да преживе екстремно сурове услове са ограниченим изворима хране. 

Научници вјерују да су ови гени помогли у побољшању метаболизма ради ефикасније обраде хране и јачању имунолошког система како би се тијело заштитило од стресова повезаних са старењем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.