Стрип
Фото: Глас Српске
БЕОГРАД - Издавачка кућа "Сталкер" је за свој пети рођендан, 25. јануара објавила српски превод капиталне књиге "Естерхелдови", ауторског тандема Фернанда Николини и Алисија Белтрами.
У питању је исцрпна студија о трагичној судбини легендарног аргентинског стрип-умјетника Хектора Естерхелда и његове породице током владавине војне хунте у Аргентини.
Понекад се цијела историја једне земље обруши свом својом силином на једну породицу. Таква је била судбина чувеног стрип-аутора Хектора Естерхелда, његове четири кћерке, тројице зетова и двоје од четворо унучади, сви су отети и нестали током диктатуре. Како је писац тако величанствених стрипова какви су "Етернаут", "Морт Синдер", "Наредник Кирк", "Ерни Пајк" и "Чеов живот", свјетски признати сценариста постао курир покрета Монтонерос? Шта је навело његове кћерке, истакнуте ученице елитних двојезичних школа, да се укључе у активизам на терену и револуционарну борбу? Од студентских скупштина, експерименталног театра, умјетничке боемије и новинских редакција до герилских кампања на сјеверу Аргентине и живота у илегали, пише у најави издавача.
Фернанда Николини и Алисија Белтрами, аргентинске новинарке и хроничарке, након вишегодишњег истраживања, бројних интервјуа и, потом, склапања задивљујуће детаљног историографског мозаика, објавиле су ову непроцјењиву документаристичку књигу 2016. године. Један од најважнијих извора представљало им је свједочење Елсе Санчез Естерхелд, жене која је остала без цијеле своје породице. Николинијева и Белтрамијева су Естерхелдову интервјуисале више пута, користиле су њене раније исказе и приватну архиву. Иако је Елса преминула 2015. године, не дочекавши излазак ове књиге, важно је осврнути се на ријечи Фернанде Николини.
- Елса је пронашла снагу да устане и крене даље. Кад смо је интервјуисале, упознале смо Елсу која је обрадила много тога. Ако послушате интервјуе с њом кад је била млађа, видите жену с много енергије... али веома љуту на свог бившег мужа, која га криви што се није бринуо о њиховим кћеркама. А књига доказује, кроз њихова писма и приче, да је то заправо био лични избор сваке од њих; чак су оне биле те које су, донекле, показале Хектору пут. С временом је Елса почела да разумије и цијени активизам својих кћерки и пронашла је, на неки начин, "одређени мир", да може да подијели своју причу с мјеста које више није толико пуно бијеса и бола - рекла је Николини.
Хектор Естерхелд је вјероватно најважнији стрип-писац из Јужне Америке, својим великим опусом, пуним реализма и маште, он је постао један од зачетника аргентинског стрипа, а својом судбином постао мученик аргентинске историје. Са дипломом књижевности у џепу започео је своју каријеру раних четрдесетих и радио је током живота са најбољим умјетницима у овој области, као што су Алберто Бреша, Франциско Солано Лопез, Артуро дел Кастиљо, Карлос Роуме, Хуго Прат и Валтер Фахрер.
Када је војна хунта пучем преузела власт у Аргентини 24. марта 1976. Естерхелд се скривао од владе, јер је био члан организације "Монтонерос", коју је војска забранила, а његов рад је сада био отворено политички. Његове кћерке Диана (23), Беатриз (19), Естела (25) и Марина (18) ухапшене су од стране аргентинских војних снага у Ла Плати. Нико више није виђен. Нестали су и мужеви његових кћерки. Коначно је и сам Естерхелд киднапован 27. априла 1977. године, а његов петогодишњи унук Фернандо му се на крају придружио у затвору. Други унук Мартин рођен је у заточеништву, а Естерхелдова удовица Елса Санчез сазнала је за дјечака и извукла га из државног затвора, иако никада више није видјела своје кћерке. Другог унука Фернанда, рођеног раније, одгајали су бака и дјед по оцу. Сам Хектор посљедњи пут је виђен жив у децембру 1977. године па се вјерује да је убијен крајем те године.
ПАКОВАЊЕ
Књига има 400 страница у тврдом повезу и илустрована је са више од шездесет фотографија из породичне архиве.
Превод је урадила Ивана Николић, прелом за штампу је дјело Милана Јовановића, док је дизајн урадио Саво Каталина.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
