Стеван Субић, стрип умјетник, за "Глас" говори о раду на "Бетмену", "Пингвину" и "Загонетачу"

Бранислав Предојевић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Стеван Субић, стрип умјетник, за "Глас" говори о раду на "Бетмену", "Пингвину" и "Загонетачу"

Када тако посложите ствари дјелује као да се ваља уштинути. Док водимо овај наш разговор, управо радим на четвртој епизоди "Бетмен: Пун месец", посљедњој епизоди серије, а као да је јуче било сјећам се почетка рада са Полом Дејном на нашој првој епизоди "Загонетача". Заиста много тога може стати у мали временски интервал.

Рекао је ово за "Глас Српске" Стеван Субић, један од најпознатијих српских стрип умјетника у свијету, објашњавајући да ли се понекад уштине како би се увјерио да не сања када погледа иза себе и схвати да је прије пар година потписао уговор са компанијом "Ди-Си комикс", а да иза себе већ има три свеске стрипа "Бетмен: Пун месец", али и веома успјешне албуме стрипова "Пингвин" и "Загонетач". Умјетник из Земуна, једна је од нових звијезда српског, европског и америчког стрипа, али он себе и даље види као заљубљеника у девет умјетност и цртача који прије свега ужива радити на једном од својих омиљених стрип јунака Бетмену, а све остало је ствар која се једино мјери реакцијама публике.

- Сада у фебруару ћемо закорачити у четврту годину рада и када сагледам само ову годину коју испраћамо много тога смо урадили само током ње, најпре на Бетмену. Све, заправо, што радим са "Ди-Си комикс" је у вези са Бетменом. Спој је сасвим природан, мислим да не постоји неки комерцијални карактер у глобалној индустрији забаве коме бих могао дати више од себе него што је то случај са Мрачним витезом. Поред Бетмена, радио сам на свим серијалима Супермена, али ако бих набрајао нешто бих сигурно заборавио те је боље да застанемо овде. Уживам у томе што радим, поготово због чињенице да наслови које сте набројали увелико круже светом и бивају превођени, а то како на њих реагује светска публика једино је заправо мерило и истинска сатисфакција која свакодневно подсећа на то због чега је важно и надахнујуће наставити. Захваљујући бројној публици, може се спознати доста и без штипања. Шалим се, наравно - рекао је Субић.

ГЛАС: Шалу на страну, Ваш нови пројекат "Бетмен" дјелује, ако је судити по илустрацијама, врло занимљиво и веома "хорорично". Како је уопште дошло до овог албума и откуд тај елемент страве и ужаса који је Вама, као цртачу склоног тамним таблама с ослонцем на атмосферу, легао савршено?

СУБИЋ: У питању јесте жанровски врло јасно обликована серија. Сјајни Родни Барнс и ја упловили смо у необичне воде укрштајући Бетмена са хорором, дајући му сваки од нас понаособ понешто своје. Барнијев сценарио је врло речито повезао веома импресивне карактере из "Ди-Сијеве" галерије ликова, уз то постављајући пред њих изазове и међусобне релације које заиста дуго, или поједине никада, нису биле тема неког стрипа до сада. Са друге стране, оно како ја видим ту причу, кроз цртеж и колор на којима радим, дају свему један, надам се, свеж приступ теми којој нимало није лако тако приступити. Тако обликујемо једну веома необичну, не толико честу, причу у осам деценија дугој традицији приповедања о најбољем детективу на свету. Рекао сам то на више места до сада, постоји један веома важан разлог због чега практикујем естетику која би се могла окарактерисати мало тамнијом, са мало више туша. То је да и у најмрклијој тами и само једно танано светло које се одупире мраку, поносито у даљини, може чинити као један космос наде и смисла.

ГЛАС: Са друге стране, могло би се рећи да је и Ваш стрип "Пингвин: Небитан човек", рађен са Томом Кингом, као и комплетна прича у вези са тим култним негативцем сјајно погодио моменат, како са стрипом тако и са ХБО серијом. Изгледа да постоји нешто што је демонски привлачно за публику, али и умјетнике у тој фигури која мијеша гротеску и реализам?

СУБИЋ: Већином су то појединци, мислим на карактере у стрипу, који се чине као аутсајдери, међутим имају то нешто што их некако издвоји. На линији тих детаља, када се неко са дна успиње ка врху снагом свог ума и издржљивости, читаоци се дубље поистовете са учесницима приче којој сведоче. Пингвин је управо један од њих, наизглед неугледан, не нарочито способан да се физички одупре јачем од себе под теретом закона улице на којој тражи своје место. Од итерације до итерације у понекад и врло бизарним манифестацијама, али постиже о концу своје успехе, долази и те како до своје позиције и то на највиша места у хијерархији Готамових улица. Суровошћу и једном непредвидивом, интензивном интелигенцијом која планирањем и аналитичношћу дубоко изненађује све са којима се као лик сусреће. То је маестрално расписао и Том у нашој дводелној причи о пореклу Освалда. Господин је један од прве тројице светских стрип сценариста данас, апсолутни светски врх и то са разлогом. Његови се сценарији, фигуративно говорећи, цртају сами од себе. Иако нису у директној вези оба наслова говоре о истом лику, истом путу и карактеристикама, што се дало видети у серији у којој Колин Фарел дивно износи на површину све оно што јесте основа лика Пингвина кроз деценије. Импресивно, све скупа. И без грешке. Не бих говорио о самој серији, нити о стрипу, можда међу нашим читаоцима има оних који серију и стрип још увек нису погледали и прочитали те не бих да им ометем евентуално први утисак када то учине.

ГЛАС: У универзум "Ди-Си комикса" сте ушли у великом стилу, радом на још једном негативцу "Загонетачу" и то креираним у сарадњи са Полом Дејном, сјајним глумцем и великом звијездом, али судећи по резултату то је био веома добар спој атипичног цртача за амерички стрип и атипичне холивудске звијезде?

СУБИЋ: Амерички стрип је заправо много смелији и живљи него рецимо европски, при томе таквим га не чини сама публика и њена бројност. Најпре због самих аутора који се изјашњавају о својим темама тражећи увек нове изразе и начине како се њихова прича може испричати. За то се добија подршка и самим тиме настају нови трендови, стасавају нови поджанрови и, разуме се, окупља се нова публика. То је простор у коме смо се Пол и ја одлично разумели, радили веома блиско безмало две године и подарили светској читалацкој публици наслов у коме смо заиста уживали радећи. Обојица смо, са својих страна, донели наслову управо оно што му је било неопходно, уз обострано разумевање и уживање, оживели смо једну причу на начин који је једино био могућ. Искрен и свој.

ГЛАС: Занимљиво је да се ДЦ, након неколико година стагнације вратио у великом стилу на стрип тржиште, имају најпродаванији стрип године, бројне нове пројекте, снажан план за филм и ТВ. Колико је битан долазак великог Џима Лија на чело и колико је за умјетнике важно да их води човјек из бранше?

СУБИЋ: Тако се чини. "Ди-Си комикс" је тренутно највећи светски стрип издавач, не само због најпродаванијег наслова ове године већ и на нивоу квалитета који одашиље читаоцима. То сасвим извесно има везе са тиме да се на челу куће налази један од најважнијих светских стрип уметника за последњих тридесетак година, какав је Џим Ли. Без сумње.

ГЛАС: Стигли сте до САД из Европе, шта је из визуре цртача најважнија разлика између та два стрип тржишта?

СУБИЋ: Занатских разлика има заиста подоста. Поред тога и сама величине тржишта, његова виталност која функционише путем врло строгих и уских рокова, прави заиста уочљиву разлику. Мислим на америчко. Оно је такође и много смелије и одређеније ка креативнијим решењима, храбрије је са ризицима и самим тиме даје више слободе и комодитета ауторима да искомуницирају своје идеје.

ГЛАС: Генерално, колико је тешко било радити са великим издавачима, стално се помињу ријечи индустрија, гушење креативности, хиперпродукција, али не дјелује да сте Ви били под великим притиском, судећи по радовима, иако је то можда лаички утисак?

СУБИЋ: Нисте далеко од истине, маниризам јесте једна од особености глобалних тржишта, као и трендови. У мом случају, никада се нисам сврставао у комерцијалне ауторе, оне који зарад публицитета или искључиво новца усвајају решења од већих, етаблираних аутора не би ли се можда приклонили тренутној издавачкој политици неког од великих или се неким случајем приближили широј публици тог постојећег израза. 

Мој је избор увек био да стварам вредност за себе, увек идући радознало све дубље у слојеве своје имагинације и вештине, тражећи нове начине. Сматрам да то једино заиста генерише квалитет, до овог тренутка, сва моја искуства у Европи и САД, потврђују да и издавачи промишљају на исти начин. Тада нема тог притиска из вашег питања, јер су обе стране вољно ушле у пројекат који за циљ има да подари читаоцима нешто ново. Управо непредвидиво, а доступно. Иначе не бих сарађивао са редакцијама које немају овакав приступ. На овим местима се одлично разумем са свим редакцијама са којима имам част да сарађујем.

ГЛАС: И ваши амерички радови стигли су на домаће тржиште у веома занимљивим издањима "Чаробне књиге". Дјелује да Вам је веома важно да и домаћа публика има квалитетан увид у Ваш рад вани, иако је наше тржиште, само по себи скромно, гледано у свјетским оквирима?

СУБИЋ: Тако је, изврсна издања "Чаробне књиге" у стопу прате моја издања у САД, на чему сам изузетној редакцији нашег највећег издавача стрипа посебно захвалан. Посебна захвалност наравно иде самим читаоцима на пажњи и љубави коју дају несебично. Имао сам прилике током 2024. да се сретнем са великим бројем читалаца широм Србије, на промоцијама у највећим градовима па све до недавног Београдског сајма књига где сам био искрено изненађен, али и одушевљен бројем читалаца који је дошао да се поздрави и добије посебну посвету у својим примерцима. Наравно да ми је срце пуно када знам да људи у Србији, и региону, могу захваљујући марљивости и врхунском квалитету наших издавача да буду у кораку са светским трендовима и издавачком праксом. Морам посебно да истакнем уз "Чаробну књигу" и моје драге пријатеље из "Маконда" и "Веселог четвртка", који моје наслове у најбољем могућем духу износе и дарују нашој публици. Заиста сам им захвалан на томе. Поред "Загонетача" и "Пингвина" који су недавно дошли од "Чаробне књиге", "Макондо" је за Сајам књига објавио мени можда и једну од најдражих књига, ексклузивно црно-бело издање "Конана", које у њиховом преводу заиста изгледа сјајно. Следи "Тарзан", толико за наше читаоце могу открити за сада, а вести ће тек бити, даће бог у наредном периоду.

ГЛАС: У пуном сте раду на "Бетмену" те гејминг пројекту "Дијабло", али изван тих пројеката имате ли неких других планова или боље речено времена за њих. Ваши старији радови попут "Конана" или "Тарзана" имају све више превода, да ли бисте се вратили њима када би се коцкице поклопиле?

СУБИЋ: Нисам присталица тога говорити за нешто да је никада више, већ боље рећи да не знамо шта нам време пред нама доноси. Тренутно, на столу имам заиста доста веома занимљивих ствари, а које су сасвим нове и за мене, а већина и за ширу публику. Недавно сам завршио једну кратку причу за легендарни амерички серијал "Creepshow", који је био превођен раних деведесетих и у југословенској штампи. У фебруару ће бити објављен специјални број антологијског магазина "Метал Ирлан", који тим посебним бројем слави невероватни јубилеј од тачно 50 година постојања, а за који сам урадио кратку причу. Пре неки дан сам завршио једну мени лично веома драгу и важну причу за САД тржиште али о томе, нажалост, док водимо овај разговор, још увек не могу рећи ништа пошто је пројекат још увек супер тајан.

ГЛАС: За крај, стиже вријеме празника шта бисте пожељели својим и читаоцима "Гласа" у години која је пуна озбиљних пријетњи, које дјелују опасније и од стрип фикција?

СУБИЋ: Да гледају испред себе, да подигну своја чела према небу, према ономе што су наши преци славили, а то је слобода. Живимо у никада отворенијем свету, испреплетеном комуникацијама које руше све баријере. Такође, када сагледавамо време у коме живимо, важно је макар и само на трен се осврнути ка историји и тамо срести умове Николе Тесле, М. Пупина, М. Миланковића, Црњанског,  Андрића. Из једног изнад свега важног разлога наша генерација мора да се повеже са линијом историје, духа, наслеђа која из дубоких давнина пролази кроз умове ових титана наше културе и од њих се прожима до нас, данас. Хоће ли она наставити свој раст или почети да вене са нама на нашим главама и раменима је да о томе имамо став. Пупин их је називао Звездобројцима, ја их именујем Свитцима. Због чега свитци? Као што сам већ рекао у ранијем одговору, у најмрклијој тами и само једно танано светло које се одупире мраку поносито у даљини може се чинити као један космос наде и смисла. Од срца желим срећне празнике и Нову годину свим вашим цењеним читаоцима, да нам свима нова година донесе мир, љубав и здравље.

ГЛАС: Генерално, свако мало стрип као умјетност шаљу у историју и музеје, али без обзира на технолошке разлике он опстаје, истина форме, медији и трендови се мијењају од веб стрипа до експанзије Манги и пријетњи АИ на креативни процес, али стрип опстаје. Како Вама дјелује девета умјетност данас?

СУБИЋ: Као веома жива. Сасвим витална, изнад свега захваљујући читаоцима широм света који не одустају од свог омиљеног медија. Имао сам прилике да потписујем своје наслове на три континента и на сваком месту да сведочим великом броју људи који у реду чекају да приђу и поздраве се, добију посвету. Истим жаром, пажњом и љубављу према стрипу. Мислим да живимо једно ново веома важно раздобље у развоју девете уметности.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.