Stevan Subić, strip umjetnik, za "Glas" govori o radu na "Betmenu", "Pingvinu" i "Zagonetaču"

Kada tako posložite stvari djeluje kao da se valja uštinuti. Dok vodimo ovaj naš razgovor, upravo radim na četvrtoj epizodi "Betmen: Pun mesec", posljednjoj epizodi serije, a kao da je juče bilo sjećam se početka rada sa Polom Dejnom na našoj prvoj epizodi "Zagonetača". Zaista mnogo toga može stati u mali vremenski interval.

Rekao je ovo za "Glas Srpske" Stevan Subić, jedan od najpoznatijih srpskih strip umjetnika u svijetu, objašnjavajući da li se ponekad uštine kako bi se uvjerio da ne sanja kada pogleda iza sebe i shvati da je prije par godina potpisao ugovor sa kompanijom "Di-Si komiks", a da iza sebe već ima tri sveske stripa "Betmen: Pun mesec", ali i veoma uspješne albume stripova "Pingvin" i "Zagonetač". Umjetnik iz Zemuna, jedna je od novih zvijezda srpskog, evropskog i američkog stripa, ali on sebe i dalje vidi kao zaljubljenika u devet umjetnost i crtača koji prije svega uživa raditi na jednom od svojih omiljenih strip junaka Betmenu, a sve ostalo je stvar koja se jedino mjeri reakcijama publike.

- Sada u februaru ćemo zakoračiti u četvrtu godinu rada i kada sagledam samo ovu godinu koju ispraćamo mnogo toga smo uradili samo tokom nje, najpre na Betmenu. Sve, zapravo, što radim sa "Di-Si komiks" je u vezi sa Betmenom. Spoj je sasvim prirodan, mislim da ne postoji neki komercijalni karakter u globalnoj industriji zabave kome bih mogao dati više od sebe nego što je to slučaj sa Mračnim vitezom. Pored Betmena, radio sam na svim serijalima Supermena, ali ako bih nabrajao nešto bih sigurno zaboravio te je bolje da zastanemo ovde. Uživam u tome što radim, pogotovo zbog činjenice da naslovi koje ste nabrojali uveliko kruže svetom i bivaju prevođeni, a to kako na njih reaguje svetska publika jedino je zapravo merilo i istinska satisfakcija koja svakodnevno podseća na to zbog čega je važno i nadahnujuće nastaviti. Zahvaljujući brojnoj publici, može se spoznati dosta i bez štipanja. Šalim se, naravno - rekao je Subić.

GLAS: Šalu na stranu, Vaš novi projekat "Betmen" djeluje, ako je suditi po ilustracijama, vrlo zanimljivo i veoma "hororično". Kako je uopšte došlo do ovog albuma i otkud taj element strave i užasa koji je Vama, kao crtaču sklonog tamnim tablama s osloncem na atmosferu, legao savršeno?

SUBIĆ: U pitanju jeste žanrovski vrlo jasno oblikovana serija. Sjajni Rodni Barns i ja uplovili smo u neobične vode ukrštajući Betmena sa hororom, dajući mu svaki od nas ponaosob ponešto svoje. Barnijev scenario je vrlo rečito povezao veoma impresivne karaktere iz "Di-Sijeve" galerije likova, uz to postavljajući pred njih izazove i međusobne relacije koje zaista dugo, ili pojedine nikada, nisu bile tema nekog stripa do sada. Sa druge strane, ono kako ja vidim tu priču, kroz crtež i kolor na kojima radim, daju svemu jedan, nadam se, svež pristup temi kojoj nimalo nije lako tako pristupiti. Tako oblikujemo jednu veoma neobičnu, ne toliko čestu, priču u osam decenija dugoj tradiciji pripovedanja o najboljem detektivu na svetu. Rekao sam to na više mesta do sada, postoji jedan veoma važan razlog zbog čega praktikujem estetiku koja bi se mogla okarakterisati malo tamnijom, sa malo više tuša. To je da i u najmrklijoj tami i samo jedno tanano svetlo koje se odupire mraku, ponosito u daljini, može činiti kao jedan kosmos nade i smisla.

GLAS: Sa druge strane, moglo bi se reći da je i Vaš strip "Pingvin: Nebitan čovek", rađen sa Tomom Kingom, kao i kompletna priča u vezi sa tim kultnim negativcem sjajno pogodio momenat, kako sa stripom tako i sa HBO serijom. Izgleda da postoji nešto što je demonski privlačno za publiku, ali i umjetnike u toj figuri koja miješa grotesku i realizam?

SUBIĆ: Većinom su to pojedinci, mislim na karaktere u stripu, koji se čine kao autsajderi, međutim imaju to nešto što ih nekako izdvoji. Na liniji tih detalja, kada se neko sa dna uspinje ka vrhu snagom svog uma i izdržljivosti, čitaoci se dublje poistovete sa učesnicima priče kojoj svedoče. Pingvin je upravo jedan od njih, naizgled neugledan, ne naročito sposoban da se fizički odupre jačem od sebe pod teretom zakona ulice na kojoj traži svoje mesto. Od iteracije do iteracije u ponekad i vrlo bizarnim manifestacijama, ali postiže o koncu svoje uspehe, dolazi i te kako do svoje pozicije i to na najviša mesta u hijerarhiji Gotamovih ulica. Surovošću i jednom nepredvidivom, intenzivnom inteligencijom koja planiranjem i analitičnošću duboko iznenađuje sve sa kojima se kao lik susreće. To je maestralno raspisao i Tom u našoj dvodelnoj priči o poreklu Osvalda. Gospodin je jedan od prve trojice svetskih strip scenarista danas, apsolutni svetski vrh i to sa razlogom. Njegovi se scenariji, figurativno govoreći, crtaju sami od sebe. Iako nisu u direktnoj vezi oba naslova govore o istom liku, istom putu i karakteristikama, što se dalo videti u seriji u kojoj Kolin Farel divno iznosi na površinu sve ono što jeste osnova lika Pingvina kroz decenije. Impresivno, sve skupa. I bez greške. Ne bih govorio o samoj seriji, niti o stripu, možda među našim čitaocima ima onih koji seriju i strip još uvek nisu pogledali i pročitali te ne bih da im ometem eventualno prvi utisak kada to učine.

GLAS: U univerzum "Di-Si komiksa" ste ušli u velikom stilu, radom na još jednom negativcu "Zagonetaču" i to kreiranim u saradnji sa Polom Dejnom, sjajnim glumcem i velikom zvijezdom, ali sudeći po rezultatu to je bio veoma dobar spoj atipičnog crtača za američki strip i atipične holivudske zvijezde?

SUBIĆ: Američki strip je zapravo mnogo smeliji i življi nego recimo evropski, pri tome takvim ga ne čini sama publika i njena brojnost. Najpre zbog samih autora koji se izjašnjavaju o svojim temama tražeći uvek nove izraze i načine kako se njihova priča može ispričati. Za to se dobija podrška i samim time nastaju novi trendovi, stasavaju novi podžanrovi i, razume se, okuplja se nova publika. To je prostor u kome smo se Pol i ja odlično razumeli, radili veoma blisko bezmalo dve godine i podarili svetskoj čitalackoj publici naslov u kome smo zaista uživali radeći. Obojica smo, sa svojih strana, doneli naslovu upravo ono što mu je bilo neophodno, uz obostrano razumevanje i uživanje, oživeli smo jednu priču na način koji je jedino bio moguć. Iskren i svoj.

GLAS: Zanimljivo je da se DC, nakon nekoliko godina stagnacije vratio u velikom stilu na strip tržište, imaju najprodavaniji strip godine, brojne nove projekte, snažan plan za film i TV. Koliko je bitan dolazak velikog Džima Lija na čelo i koliko je za umjetnike važno da ih vodi čovjek iz branše?

SUBIĆ: Tako se čini. "Di-Si komiks" je trenutno najveći svetski strip izdavač, ne samo zbog najprodavanijeg naslova ove godine već i na nivou kvaliteta koji odašilje čitaocima. To sasvim izvesno ima veze sa time da se na čelu kuće nalazi jedan od najvažnijih svetskih strip umetnika za poslednjih tridesetak godina, kakav je Džim Li. Bez sumnje.

GLAS: Stigli ste do SAD iz Evrope, šta je iz vizure crtača najvažnija razlika između ta dva strip tržišta?

SUBIĆ: Zanatskih razlika ima zaista podosta. Pored toga i sama veličine tržišta, njegova vitalnost koja funkcioniše putem vrlo strogih i uskih rokova, pravi zaista uočljivu razliku. Mislim na američko. Ono je takođe i mnogo smelije i određenije ka kreativnijim rešenjima, hrabrije je sa rizicima i samim time daje više slobode i komoditeta autorima da iskomuniciraju svoje ideje.

GLAS: Generalno, koliko je teško bilo raditi sa velikim izdavačima, stalno se pominju riječi industrija, gušenje kreativnosti, hiperprodukcija, ali ne djeluje da ste Vi bili pod velikim pritiskom, sudeći po radovima, iako je to možda laički utisak?

SUBIĆ: Niste daleko od istine, manirizam jeste jedna od osobenosti globalnih tržišta, kao i trendovi. U mom slučaju, nikada se nisam svrstavao u komercijalne autore, one koji zarad publiciteta ili isključivo novca usvajaju rešenja od većih, etabliranih autora ne bi li se možda priklonili trenutnoj izdavačkoj politici nekog od velikih ili se nekim slučajem približili široj publici tog postojećeg izraza. 

Moj je izbor uvek bio da stvaram vrednost za sebe, uvek idući radoznalo sve dublje u slojeve svoje imaginacije i veštine, tražeći nove načine. Smatram da to jedino zaista generiše kvalitet, do ovog trenutka, sva moja iskustva u Evropi i SAD, potvrđuju da i izdavači promišljaju na isti način. Tada nema tog pritiska iz vašeg pitanja, jer su obe strane voljno ušle u projekat koji za cilj ima da podari čitaocima nešto novo. Upravo nepredvidivo, a dostupno. Inače ne bih sarađivao sa redakcijama koje nemaju ovakav pristup. Na ovim mestima se odlično razumem sa svim redakcijama sa kojima imam čast da sarađujem.

GLAS: I vaši američki radovi stigli su na domaće tržište u veoma zanimljivim izdanjima "Čarobne knjige". Djeluje da Vam je veoma važno da i domaća publika ima kvalitetan uvid u Vaš rad vani, iako je naše tržište, samo po sebi skromno, gledano u svjetskim okvirima?

SUBIĆ: Tako je, izvrsna izdanja "Čarobne knjige" u stopu prate moja izdanja u SAD, na čemu sam izuzetnoj redakciji našeg najvećeg izdavača stripa posebno zahvalan. Posebna zahvalnost naravno ide samim čitaocima na pažnji i ljubavi koju daju nesebično. Imao sam prilike tokom 2024. da se sretnem sa velikim brojem čitalaca širom Srbije, na promocijama u najvećim gradovima pa sve do nedavnog Beogradskog sajma knjiga gde sam bio iskreno iznenađen, ali i oduševljen brojem čitalaca koji je došao da se pozdravi i dobije posebnu posvetu u svojim primercima. Naravno da mi je srce puno kada znam da ljudi u Srbiji, i regionu, mogu zahvaljujući marljivosti i vrhunskom kvalitetu naših izdavača da budu u koraku sa svetskim trendovima i izdavačkom praksom. Moram posebno da istaknem uz "Čarobnu knjigu" i moje drage prijatelje iz "Makonda" i "Veselog četvrtka", koji moje naslove u najboljem mogućem duhu iznose i daruju našoj publici. Zaista sam im zahvalan na tome. Pored "Zagonetača" i "Pingvina" koji su nedavno došli od "Čarobne knjige", "Makondo" je za Sajam knjiga objavio meni možda i jednu od najdražih knjiga, ekskluzivno crno-belo izdanje "Konana", koje u njihovom prevodu zaista izgleda sjajno. Sledi "Tarzan", toliko za naše čitaoce mogu otkriti za sada, a vesti će tek biti, daće bog u narednom periodu.

GLAS: U punom ste radu na "Betmenu" te gejming projektu "Dijablo", ali izvan tih projekata imate li nekih drugih planova ili bolje rečeno vremena za njih. Vaši stariji radovi poput "Konana" ili "Tarzana" imaju sve više prevoda, da li biste se vratili njima kada bi se kockice poklopile?

SUBIĆ: Nisam pristalica toga govoriti za nešto da je nikada više, već bolje reći da ne znamo šta nam vreme pred nama donosi. Trenutno, na stolu imam zaista dosta veoma zanimljivih stvari, a koje su sasvim nove i za mene, a većina i za širu publiku. Nedavno sam završio jednu kratku priču za legendarni američki serijal "Creepshow", koji je bio prevođen ranih devedesetih i u jugoslovenskoj štampi. U februaru će biti objavljen specijalni broj antologijskog magazina "Metal Irlan", koji tim posebnim brojem slavi neverovatni jubilej od tačno 50 godina postojanja, a za koji sam uradio kratku priču. Pre neki dan sam završio jednu meni lično veoma dragu i važnu priču za SAD tržište ali o tome, nažalost, dok vodimo ovaj razgovor, još uvek ne mogu reći ništa pošto je projekat još uvek super tajan.

GLAS: Za kraj, stiže vrijeme praznika šta biste poželjeli svojim i čitaocima "Glasa" u godini koja je puna ozbiljnih prijetnji, koje djeluju opasnije i od strip fikcija?

SUBIĆ: Da gledaju ispred sebe, da podignu svoja čela prema nebu, prema onome što su naši preci slavili, a to je sloboda. Živimo u nikada otvorenijem svetu, isprepletenom komunikacijama koje ruše sve barijere. Takođe, kada sagledavamo vreme u kome živimo, važno je makar i samo na tren se osvrnuti ka istoriji i tamo sresti umove Nikole Tesle, M. Pupina, M. Milankovića, Crnjanskog,  Andrića. Iz jednog iznad svega važnog razloga naša generacija mora da se poveže sa linijom istorije, duha, nasleđa koja iz dubokih davnina prolazi kroz umove ovih titana naše kulture i od njih se prožima do nas, danas. Hoće li ona nastaviti svoj rast ili početi da vene sa nama na našim glavama i ramenima je da o tome imamo stav. Pupin ih je nazivao Zvezdobrojcima, ja ih imenujem Svitcima. Zbog čega svitci? Kao što sam već rekao u ranijem odgovoru, u najmrklijoj tami i samo jedno tanano svetlo koje se odupire mraku ponosito u daljini može se činiti kao jedan kosmos nade i smisla. Od srca želim srećne praznike i Novu godinu svim vašim cenjenim čitaocima, da nam svima nova godina donese mir, ljubav i zdravlje.

GLAS: Generalno, svako malo strip kao umjetnost šalju u istoriju i muzeje, ali bez obzira na tehnološke razlike on opstaje, istina forme, mediji i trendovi se mijenjaju od veb stripa do ekspanzije Mangi i prijetnji AI na kreativni proces, ali strip opstaje. Kako Vama djeluje deveta umjetnost danas?

SUBIĆ: Kao veoma živa. Sasvim vitalna, iznad svega zahvaljujući čitaocima širom sveta koji ne odustaju od svog omiljenog medija. Imao sam prilike da potpisujem svoje naslove na tri kontinenta i na svakom mestu da svedočim velikom broju ljudi koji u redu čekaju da priđu i pozdrave se, dobiju posvetu. Istim žarom, pažnjom i ljubavlju prema stripu. Mislim da živimo jedno novo veoma važno razdoblje u razvoju devete umetnosti.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.