Oдлазак легенде девете умјетности: Преминуо Херман Хупен, отац модерног европског стрипа

БРИСЕЛ – Свијет стрипа остао је без једног од својих највећих визионара. Белгијски стрип-аутор Херман Хупен, човјек чије су оловке и кистови обликовали машту генерација читалаца широм старог континента стрповима "Команча", "Џеремаја", Торњеви Боа -Морија, преминуо је 22. марта у 87. години живота.

Након двогодишње, храбре борбе са тешком болешћу, велики мајстор је одложио своје перо, оставивши иза себе опус који се мјери стотинама албума и несагледивим утицајем на савремену културу.

Херман је 2016. године доживио својеврсну професионалну сатисфакцију када му је уручена Велика награда на престижном Међународном фестивалу стрипа у Ангулему. Тиме је постао најстарији лауреат овог признања, које многи називају "Оскаром за стрип". Иако је награда у његове руке стигла у позним годинама, стручна јавност и критика одавно су његово име сврстали у сами врх умјетничког пантеона.

Од столарске радионице до свјетске славе

Животни пут Хермана Хупена, рођеног 17. јула 1938. године у Белгији, подсјећа на класичне приче о успјеху кроз напоран рад и невјероватан таленат. Каријеру није започео у атељеу, већ као столар, док је своју вјештину цртања брусио на вечерњим часовима архитектуре. Прву прилику да покаже свој дар добио је захваљујући зету Филипу Вандурену у часопису "Plein feu".

Судбоносни преокрет у његовом стваралаштву догодио се када је почео сарадњу са чувеним сценаристом Мишелом Грегом. Управо је Грег за њега конципирао серијал "Bernard Prins", који је од 1966. године почео да излази у култном часопису "Tintin", постављајући темеље за нови, реалистичнији приступ авантуристичком стрипу.

Мајстор вестерна и историјске драме

Херман је врло брзо задобио повјерење публике серијом "Команча", која је такође настала у тандему са Грегом. Овај серијал донио је револуцију у жанр вестерна, нудећи приче са слојевитим ликовима и сировим, бескомпромисним приказом Дивљег запада. Није презао ни од историјских тема, што је доказао илуструјући серијал "Југурта", по сценарију Жан-Лика Вернала, инспирисан животом нумидијског краља.

Његова способност да удахне живот прошлости и далеким предјелима учинила га је једним од најтраженијих аутора свог времена, али оно најбоље је тек долазило из његове самосталне стваралачке кухиње.

"Џеремаја" – футуристичка визија и друштвена критика

Прекретница у Хермановој каријери десила се 1977. године када је створио своје капитално дјело – серијал "Џеремаја". Смјештен у постапокалиптични свијет, стрип прати младог јунака који покушава да преживи у друштву које је изгубило моралне компасе, уз помоћ свог циничног сапутника Курдија.

Овај серијал, препознатљив по мрачној атмосфери и оштрој критици друштвених девијација, обухватио је више од 40 албума. Посљедњи дио ове епске саге, под насловом "Casino Celeste", свјетлост дана угледао је 2024. године, потврђујући ауторову неуморну креативност чак и у деветој деценији живота.

Умјетничка еволуција кроз "Сарајево Танго"

Херман је био познат по томе што никада није стајао у мјесту. Непрестано експериментисање са стилом довело га је до албума "Сарајево Танго" из 1995. године. Ово дјело је било преломно јер је тада у потпуности прешао на технику директног бојења, чиме је својим радовима подарио невјероватну визуелну дубину и емотивну снагу, истовремено шаљући снажну поруку о страхотама рата на нашим просторима.

Током шест деценија рада, његов опус је нарастао на више од 120 албума, што га чини једним од најплоднијих стваралаца у историји медија.

Породична сарадња и завјештање

Од 2000. године Херман је често удрузивао снаге са сином Ивом Хупеном. Заједно су реализовали неколико значајних пројеката, међу којима се издвајају серијал "Duke" и нешто новије издање "Brigantus". Такође, остаће упамћен по култном серијалу "Торнјеви Боа-Морија", као и бројним графичким романима који се данас сматрају обавезном лектиром за сваког љубитеља девете умјетности.

Француска му је 2007. године одала почаст додијеливши му Орден умјетности и књижевности. Према информацијама са његовог званичног сајта, Херман је прије смрти успио да доврши и свој посљедњи графички роман "Cartagena", чија је радња смјештена у Мексику.

Одласком Хермана Хупена, европска културна сцена изгубила је истинског великана, али његови радови, испуњени прашином, крвљу, али и несаломивим људским духом, наставиће да инспиришу будуће генерације умјетника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.