Милош Драгојевић за „Глас“: Нападају нас само они којима смета истина

Идеја о стварању приче, односно првобитно прозног дела "Српски Бог," настала је спонтано. Имајући у виду моју велику љубав према деветој уметности и стрип колекционарству та идеја се временом преточила у стрип сценарио, који заправо представља мој првенац у овој врсти уметности.

Рекао је ово за "Глас Српске" Милош Драгојевић, талентовани стрип аутор и сценариста, објашњавајући како се родила идеја о стварaњу стрипа "Српски Бог", тачније речено, како је прича ове врсте  постала стрип сценарио и како је уопште дошло до сарадње са Ивицом Сретеновићем и стварања првог албума.

Поменуто издање изазвало је одличне реакције љубитеља стрипа, али и бројне нападе на ауторски тандем, што је по ријечима Драгојевића, био потпуно очекиван сценарио.

- Тек након завршеног (прелиминарног) стрип сценарија, кренуо сам у потрагу за цртачем који би исти преточио у стрип. Заправо, тек тада сам схватио колико је тај пут трновит. Све до тада сам, наивно, веровао како је потребно само написати сценарио који ће онда неко, (тек тако) својом цртачком вештином претворити и стрип. Заправо, сви ће вам тражити новац. Ивици Сретеновићу се допала идеја, као и сценарио. Пристао је на сарадњу под условима под којима вероватно многи други цртачи не би. Треба истаћи да "Српског Бога" вероватно не би ни било (макар не у форми стрипа) да није дошло до сарадње са Ивицом.

ГЛАС: Други албум стрипа "Српски Бог" наставља тамо гдје је стао први албум, када Милош Богићевић Бог упознаје мрачну фигуру архиватора, мистериозног старца који чува безбројне тајне "Службе" (или једног њеног крила). Шта Милоша очекује, наравно у кратким цртама да не откривамо превише, у другом дијелу приче чији коријени су дубоко запокани у историју српског народа у 20. вијеку?

ДРАГОЈЕВИЋ: Милоша очекује пут током кога ће спознати истину о свом деди – четничком капетану Милошу Богићевићу по коме је и он сам добио име, али и сазнања о загонетној прошлости, посрнућу и најзад страдању српског народа које је, како се испоставило, било, много година уназад планирано од стране одређених центара моћи.

ГЛАС: Текст на крају првог албума "Ревизија историје или само истина" јасно говори да сте били свјесни реакција које ће стрип изазвати. Ипак, без обзира  на историјске чињенице, услиједила је салва оптужби за четништво, ревизионизам и сличне тврдње. Због чега се по Вашем мишљењу и даље било какво помињање припадника Равногорског покрета, изван општенаметнутог контекста о добрим и лошим момцима, претвара у праву хајку на ауторе у модерној Србији?

ДРАГОЈЕВИЋ: Током писања сценарија трудио сам се да проучим што више различитих историјских извора и дођем до чињеница које не би могле бити оповргнуте од стране ничим изазваних опонената. Овде морам, пре свега рећи да је Игор Марковић, главни уредник "Систем комикса",  издавачке куће која издаје наш стрип, ангажовао одређене историчаре да провере веродостојност  одређених података изнетих у првом делу стрипа. Колико сам упознат, ти људи нису имали веће замерке, те су констатовали да је све изнето историјски утемељено.

Међутим, ипак смо трпели омаловажавање, били прозивани као ревизионисти, четници, прекрајачи историје. Овај својеврсни феномен, првобитно сам приписивао вишедеценијској титоистичкој пропаганди, да бих на крају дошао до спознаје, да тип екстремно левичарски расположених љубитеља тоталитаризма који јашу српску поп културу већ 80 година, нису ништа друго до људи који су се осетили прозваним у мом стрипу. Можда, на неки начин и угрожени. Заправо, они су тај вирус!

ГЛАС: Са друге стране било гдје у Европи или остатку свијета се без проблема објављују романи или историјске књиге у којима нацисти или фашисти имају другачије улоге од дежурних негативаца и нико не диже претјерану прашину око ревизије историје. Или ми нисмо друштво спремни за фикцију ове врсте или неко свјесно жели да се чува одређени историјски наратив?

ДРАГОЈЕВИЋ: Нажалост, од стране одређених структура, нама, Србима се по сваку цену мора приписати кривица. Југословенска војска у отаџбини се по сваку цену морала изједначити са усташким покретом, иако и врапци на гранама знају да су савезници, готово, до краја Другог светског рата били у Дражином штабу, те да је он сам био именован за министра војног од стране југословенске владе у Лондону.

У истом том рату, као и после њега Михаиловић је био одликован од стране Трумана и Де Гола, о њему су снимани филмови, радио емисије, цртани стрипови, писани хвалоспеви у западној штампи. Са друге стране усташе и Павелић су остали посљедњи Хитлеров савезник у Европи! Дакле, неупоредиво. Ипак, ето... Неко због нечега жели четнике, заједно са њиховим вођом, приказати, можда и у горем светлу од фашиста и усташа са све њиховим логорима смрти.  Једна, медијска сатанизација се заправо плански спроводила деценијама,  али се спроводи и дан-данас, и управо је то једна од тема о којој говори стрип. За мене је теза по којој су само комунисти били антифашисти неприхватљива. У неким круговима у Београду, који себе сматрају елитистичким, документоване чињенице као да нису пожељне. Ти људи би радије и даље све гледали кроз призму уврежених мишљења, заснованих на основу комунистичке пропаганде о четницима кољачима и издајицама него да се суоче са истином. Као да неко и поред свих чињеница и факта, не жели дозволити да буде другачије. Да ли је то случајно? Па и не верујем баш. Чудно је да највеће критике на садржај стрипа долазе управо од тих људи који себе сматрају либералима, а заправо све што раде иде у корист подупирања једне тоталитарне комунистичке идеологију која је људима ускраћивала све врсте слободе, па и ону основну, слободу говора. Незамисливо је да неко ко себе сматра европејцем и демократом подупире комунизам. То једноставно нема везе са здравом логиком. Омладина предратне Демократске странке Љубе Давидовића и Милана Грола није била у партизанима већ у равногорском покрету.

ГЛАС: Нисте имали милости према партизанском покрету, макар не према истакнутим фигурама попут Тита или Крцуна, неки од ликова су изразито негативно приказани, уз оштро изругивање њиховој револуционарној реторици. Да ли постоји опасност да на тај начин прича склизне у одређену идеолошку униформисаност сценарија или да људска жртва оног дијела НОБ, који су чинили обични људи сељаци или радници, без идеолошке задојености, буде умањена?

ДРАГОЈЕВИЋ: Нема сумње да је у партизанском покрету било часних, поштених и храбрих људи. На крају крајева партизанима нико није оспорио да су били храбри и добри борци. Међутим, јасно је да су они били жртве политичке манипулације. Свеже мобилисани сељаци и радничка класа посебно су били подложни томе, јер су им уз логорску ватру комунистички комесари читали бајке о Совјетском Савезу у коме влада: "Благостање, једнакост и правда". То је наравно било далеко од истине, у шта су се ти људи и уверили, али тек након рата. Управо фигуре, које сте поменули, односно врхушка, КПЈ,  били су људи задужени за ширење те пропаганде, лажи којима се манипулисало често потпуно неписменим народом. Њихови главни непријатељи били су школовани људи, интелигенција, они који нису веровали у њихове лажи. Њима је комунистичка револуција и преузимање власти у земљи био главни циљ. Борба против окупатора, тек споредна ствар.

ГЛАС: Износите занимљиву тезу о завјери да се ограничи српски утицај на Балкану кроз комунизам, што би се олако могло описати као "још једна теорија завјере", али са друге стране, свака теорија је теорија, док се не потврде чињенице?

ДРАГОЈЕВИЋ: Чињеница је да је Српски народ са доласком комуниста на власт у Југославији највише изгубио. Исто тако је чињеница и да су многи други профитирали њиховим доласком на власт. Ту мислим на народе који пре Другог светског рата нису имали ни обрисе државности, а онда су, напрасно, са комунистима добили сва права, а територије на којима су живели статус република са правом отцепљења. Овде се морам осврнути и на, помињани, Четврти конгрес КПЈ одржан у Дрездену 1928. године где се, кроз одлуке донесене на истом, јасно види да је приоритет југословенских комуниста био и остао борба против "великосрпске хегемоније", а у корист мањинских народа. Сарадња са усташким покретом, македонским ВМРО и осталим терористичким организацијама, те цепање Србије тако да се она у перспективи сведе на београдски пашалук, је била очигледна и јасна тенденција југословенских комуниста у борби против "великосрпских аспирација".  Теорија завере или не, фикција или не, тек то је оно ка чему, ево већ осамдесет година клизимо, а одлуке Дрезденског конгреса се, полако, једана за другом остварују.

ГЛАС: На страну оптужбе, стигле су бројне похвале и јако добар одзив публике, што није баш чест случај  када су у питању домаћи стрипови, јер просто издавачи више воле издавати провјерена и комерцијална страна имена, него ризиковати са непознатим домаћим ауторима. Колико је у том контексту значајна подршка "Систем комикса", али и добра реакција публике као награда за њихов и Ваш труд и ризик?

ДРАГОЈЕВИЋ:  Подршка "Систем комикс" је наравно била пресудна за остварење једног оваквог пројекта. Ту пре свега мислим на Игора Марковића, главног уредника ове издавачке куће, који нам је указао поверење иако можда није имао подршку свих из те издавачке куће за реализацију "Српског Бога". Што се тиче публике, мислим да ће овај стрип да траје и да он заправо тек треба да оствари свој пуни потенцијал. Хвала свима на подршци.

ГЛАС: Гледано из строго жанровског угла, занимљива је и форма у којој сте испричали причу, неку врсту техно-трилера, пуног напетости, акције и трилерског суспенса, што је свакако помогло да се превазиђу нека ограничења класичног историјског стрипа?

ДРАГОЈЕВИЋ: Сценаристички, потрудио сам се да стрип не буде само пуко, документаристичко прежвакавање историјских тема. Кроз паралелну радњу желео сам да створим једну, атрактивну, динамичну, трилер причу, а опет да кажем све што сам имао у историјским смислу. То наравно није било нимало лако, ипак, надам се да сам успео у томе.

ГЛАС: Једнако, тако главни јунак, искаче из шаблона, иако дјелује као робусни продукт 90-их,  има специфичан осјећај за правду, искрен је патриота, слуша "Русију" од "Идола", није баш класичан акциони јунак?

ДРАГОЈЕВИЋ:  Циљ ми је био да створим специфичног, а опет реалистичног јунака. Оних "истих," мишићавих, атлетски грађених, са шестим чулом имамо већ и превише. Милош Богићевић није идеалан лик и не само то, он има своје грехове из прошлости када се петљао са криминалцима, био део паравојних формација, делио правду на своју руку... Међутим, оно што му је заједничко са свим осталим стрип херојима јесте осетљивост на неправду и истанчан осећај за правду. У том смислу рекао бих да Милош има нешто "тексовско" у себи.

Тројка

ГЛАС: Други албум је ту, екипа је појачана са Павлом Богојевићем, шта читаоци могу очекивати даље када је у питању овај серијал?

ДРАГОЈЕВИЋ: Након другог дела који је, рекао бих, још контроверзнији од првог и који задире у суштину проблема страдања нашег народа, трећи и финални део је у фази цртања. С обзиром на околности, односно потешкоће са којима се сусреће домаћи стрип то је јако добра вест за читаоце. Екипа је остала иста: Ивица , Павле и ја. Не могу прецизирати када ће "тројка", угледати светлост дана, али мислим да ће то бити у неком разумном року. Такође, морам истаћи и своју жељу да "Српски Бог" једног дана буде преточен у филм. Имајући у виду све опструкције са којима смо се на нашем путу до сада сусретали, требаће нам доста среће за такав подухват.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.