Miloš Dragojević za „Glas“: Napadaju nas samo oni kojima smeta istina

Ideja o stvaranju priče, odnosno prvobitno proznog dela "Srpski Bog," nastala je spontano. Imajući u vidu moju veliku ljubav prema devetoj umetnosti i strip kolekcionarstvu ta ideja se vremenom pretočila u strip scenario, koji zapravo predstavlja moj prvenac u ovoj vrsti umetnosti.

Rekao je ovo za "Glas Srpske" Miloš Dragojević, talentovani strip autor i scenarista, objašnjavajući kako se rodila ideja o stvaranju stripa "Srpski Bog", tačnije rečeno, kako je priča ove vrste  postala strip scenario i kako je uopšte došlo do saradnje sa Ivicom Sretenovićem i stvaranja prvog albuma.

Pomenuto izdanje izazvalo je odlične reakcije ljubitelja stripa, ali i brojne napade na autorski tandem, što je po riječima Dragojevića, bio potpuno očekivan scenario.

- Tek nakon završenog (preliminarnog) strip scenarija, krenuo sam u potragu za crtačem koji bi isti pretočio u strip. Zapravo, tek tada sam shvatio koliko je taj put trnovit. Sve do tada sam, naivno, verovao kako je potrebno samo napisati scenario koji će onda neko, (tek tako) svojom crtačkom veštinom pretvoriti i strip. Zapravo, svi će vam tražiti novac. Ivici Sretenoviću se dopala ideja, kao i scenario. Pristao je na saradnju pod uslovima pod kojima verovatno mnogi drugi crtači ne bi. Treba istaći da "Srpskog Boga" verovatno ne bi ni bilo (makar ne u formi stripa) da nije došlo do saradnje sa Ivicom.

GLAS: Drugi album stripa "Srpski Bog" nastavlja tamo gdje je stao prvi album, kada Miloš Bogićević Bog upoznaje mračnu figuru arhivatora, misterioznog starca koji čuva bezbrojne tajne "Službe" (ili jednog njenog krila). Šta Miloša očekuje, naravno u kratkim crtama da ne otkrivamo previše, u drugom dijelu priče čiji korijeni su duboko zapokani u istoriju srpskog naroda u 20. vijeku?

DRAGOJEVIĆ: Miloša očekuje put tokom koga će spoznati istinu o svom dedi – četničkom kapetanu Milošu Bogićeviću po kome je i on sam dobio ime, ali i saznanja o zagonetnoj prošlosti, posrnuću i najzad stradanju srpskog naroda koje je, kako se ispostavilo, bilo, mnogo godina unazad planirano od strane određenih centara moći.

GLAS: Tekst na kraju prvog albuma "Revizija istorije ili samo istina" jasno govori da ste bili svjesni reakcija koje će strip izazvati. Ipak, bez obzira  na istorijske činjenice, uslijedila je salva optužbi za četništvo, revizionizam i slične tvrdnje. Zbog čega se po Vašem mišljenju i dalje bilo kakvo pominjanje pripadnika Ravnogorskog pokreta, izvan opštenametnutog konteksta o dobrim i lošim momcima, pretvara u pravu hajku na autore u modernoj Srbiji?

DRAGOJEVIĆ: Tokom pisanja scenarija trudio sam se da proučim što više različitih istorijskih izvora i dođem do činjenica koje ne bi mogle biti opovrgnute od strane ničim izazvanih oponenata. Ovde moram, pre svega reći da je Igor Marković, glavni urednik "Sistem komiksa",  izdavačke kuće koja izdaje naš strip, angažovao određene istoričare da provere verodostojnost  određenih podataka iznetih u prvom delu stripa. Koliko sam upoznat, ti ljudi nisu imali veće zamerke, te su konstatovali da je sve izneto istorijski utemeljeno.

Međutim, ipak smo trpeli omalovažavanje, bili prozivani kao revizionisti, četnici, prekrajači istorije. Ovaj svojevrsni fenomen, prvobitno sam pripisivao višedecenijskoj titoističkoj propagandi, da bih na kraju došao do spoznaje, da tip ekstremno levičarski raspoloženih ljubitelja totalitarizma koji jašu srpsku pop kulturu već 80 godina, nisu ništa drugo do ljudi koji su se osetili prozvanim u mom stripu. Možda, na neki način i ugroženi. Zapravo, oni su taj virus!

GLAS: Sa druge strane bilo gdje u Evropi ili ostatku svijeta se bez problema objavljuju romani ili istorijske knjige u kojima nacisti ili fašisti imaju drugačije uloge od dežurnih negativaca i niko ne diže pretjeranu prašinu oko revizije istorije. Ili mi nismo društvo spremni za fikciju ove vrste ili neko svjesno želi da se čuva određeni istorijski narativ?

DRAGOJEVIĆ: Nažalost, od strane određenih struktura, nama, Srbima se po svaku cenu mora pripisati krivica. Jugoslovenska vojska u otadžbini se po svaku cenu morala izjednačiti sa ustaškim pokretom, iako i vrapci na granama znaju da su saveznici, gotovo, do kraja Drugog svetskog rata bili u Dražinom štabu, te da je on sam bio imenovan za ministra vojnog od strane jugoslovenske vlade u Londonu.

U istom tom ratu, kao i posle njega Mihailović je bio odlikovan od strane Trumana i De Gola, o njemu su snimani filmovi, radio emisije, crtani stripovi, pisani hvalospevi u zapadnoj štampi. Sa druge strane ustaše i Pavelić su ostali posljednji Hitlerov saveznik u Evropi! Dakle, neuporedivo. Ipak, eto... Neko zbog nečega želi četnike, zajedno sa njihovim vođom, prikazati, možda i u gorem svetlu od fašista i ustaša sa sve njihovim logorima smrti.  Jedna, medijska satanizacija se zapravo planski sprovodila decenijama,  ali se sprovodi i dan-danas, i upravo je to jedna od tema o kojoj govori strip. Za mene je teza po kojoj su samo komunisti bili antifašisti neprihvatljiva. U nekim krugovima u Beogradu, koji sebe smatraju elitističkim, dokumentovane činjenice kao da nisu poželjne. Ti ljudi bi radije i dalje sve gledali kroz prizmu uvreženih mišljenja, zasnovanih na osnovu komunističke propagande o četnicima koljačima i izdajicama nego da se suoče sa istinom. Kao da neko i pored svih činjenica i fakta, ne želi dozvoliti da bude drugačije. Da li je to slučajno? Pa i ne verujem baš. Čudno je da najveće kritike na sadržaj stripa dolaze upravo od tih ljudi koji sebe smatraju liberalima, a zapravo sve što rade ide u korist podupiranja jedne totalitarne komunističke ideologiju koja je ljudima uskraćivala sve vrste slobode, pa i onu osnovnu, slobodu govora. Nezamislivo je da neko ko sebe smatra evropejcem i demokratom podupire komunizam. To jednostavno nema veze sa zdravom logikom. Omladina predratne Demokratske stranke Ljube Davidovića i Milana Grola nije bila u partizanima već u ravnogorskom pokretu.

GLAS: Niste imali milosti prema partizanskom pokretu, makar ne prema istaknutim figurama poput Tita ili Krcuna, neki od likova su izrazito negativno prikazani, uz oštro izrugivanje njihovoj revolucionarnoj retorici. Da li postoji opasnost da na taj način priča sklizne u određenu ideološku uniformisanost scenarija ili da ljudska žrtva onog dijela NOB, koji su činili obični ljudi seljaci ili radnici, bez ideološke zadojenosti, bude umanjena?

DRAGOJEVIĆ: Nema sumnje da je u partizanskom pokretu bilo časnih, poštenih i hrabrih ljudi. Na kraju krajeva partizanima niko nije osporio da su bili hrabri i dobri borci. Međutim, jasno je da su oni bili žrtve političke manipulacije. Sveže mobilisani seljaci i radnička klasa posebno su bili podložni tome, jer su im uz logorsku vatru komunistički komesari čitali bajke o Sovjetskom Savezu u kome vlada: "Blagostanje, jednakost i pravda". To je naravno bilo daleko od istine, u šta su se ti ljudi i uverili, ali tek nakon rata. Upravo figure, koje ste pomenuli, odnosno vrhuška, KPJ,  bili su ljudi zaduženi za širenje te propagande, laži kojima se manipulisalo često potpuno nepismenim narodom. Njihovi glavni neprijatelji bili su školovani ljudi, inteligencija, oni koji nisu verovali u njihove laži. Njima je komunistička revolucija i preuzimanje vlasti u zemlji bio glavni cilj. Borba protiv okupatora, tek sporedna stvar.

GLAS: Iznosite zanimljivu tezu o zavjeri da se ograniči srpski uticaj na Balkanu kroz komunizam, što bi se olako moglo opisati kao "još jedna teorija zavjere", ali sa druge strane, svaka teorija je teorija, dok se ne potvrde činjenice?

DRAGOJEVIĆ: Činjenica je da je Srpski narod sa dolaskom komunista na vlast u Jugoslaviji najviše izgubio. Isto tako je činjenica i da su mnogi drugi profitirali njihovim dolaskom na vlast. Tu mislim na narode koji pre Drugog svetskog rata nisu imali ni obrise državnosti, a onda su, naprasno, sa komunistima dobili sva prava, a teritorije na kojima su živeli status republika sa pravom otcepljenja. Ovde se moram osvrnuti i na, pominjani, Četvrti kongres KPJ održan u Drezdenu 1928. godine gde se, kroz odluke donesene na istom, jasno vidi da je prioritet jugoslovenskih komunista bio i ostao borba protiv "velikosrpske hegemonije", a u korist manjinskih naroda. Saradnja sa ustaškim pokretom, makedonskim VMRO i ostalim terorističkim organizacijama, te cepanje Srbije tako da se ona u perspektivi svede na beogradski pašaluk, je bila očigledna i jasna tendencija jugoslovenskih komunista u borbi protiv "velikosrpskih aspiracija".  Teorija zavere ili ne, fikcija ili ne, tek to je ono ka čemu, evo već osamdeset godina klizimo, a odluke Drezdenskog kongresa se, polako, jedana za drugom ostvaruju.

GLAS: Na stranu optužbe, stigle su brojne pohvale i jako dobar odziv publike, što nije baš čest slučaj  kada su u pitanju domaći stripovi, jer prosto izdavači više vole izdavati provjerena i komercijalna strana imena, nego rizikovati sa nepoznatim domaćim autorima. Koliko je u tom kontekstu značajna podrška "Sistem komiksa", ali i dobra reakcija publike kao nagrada za njihov i Vaš trud i rizik?

DRAGOJEVIĆ:  Podrška "Sistem komiks" je naravno bila presudna za ostvarenje jednog ovakvog projekta. Tu pre svega mislim na Igora Markovića, glavnog urednika ove izdavačke kuće, koji nam je ukazao poverenje iako možda nije imao podršku svih iz te izdavačke kuće za realizaciju "Srpskog Boga". Što se tiče publike, mislim da će ovaj strip da traje i da on zapravo tek treba da ostvari svoj puni potencijal. Hvala svima na podršci.

GLAS: Gledano iz strogo žanrovskog ugla, zanimljiva je i forma u kojoj ste ispričali priču, neku vrstu tehno-trilera, punog napetosti, akcije i trilerskog suspensa, što je svakako pomoglo da se prevaziđu neka ograničenja klasičnog istorijskog stripa?

DRAGOJEVIĆ: Scenaristički, potrudio sam se da strip ne bude samo puko, dokumentarističko prežvakavanje istorijskih tema. Kroz paralelnu radnju želeo sam da stvorim jednu, atraktivnu, dinamičnu, triler priču, a opet da kažem sve što sam imao u istorijskim smislu. To naravno nije bilo nimalo lako, ipak, nadam se da sam uspeo u tome.

GLAS: Jednako, tako glavni junak, iskače iz šablona, iako djeluje kao robusni produkt 90-ih,  ima specifičan osjećaj za pravdu, iskren je patriota, sluša "Rusiju" od "Idola", nije baš klasičan akcioni junak?

DRAGOJEVIĆ:  Cilj mi je bio da stvorim specifičnog, a opet realističnog junaka. Onih "istih," mišićavih, atletski građenih, sa šestim čulom imamo već i previše. Miloš Bogićević nije idealan lik i ne samo to, on ima svoje grehove iz prošlosti kada se petljao sa kriminalcima, bio deo paravojnih formacija, delio pravdu na svoju ruku... Međutim, ono što mu je zajedničko sa svim ostalim strip herojima jeste osetljivost na nepravdu i istančan osećaj za pravdu. U tom smislu rekao bih da Miloš ima nešto "teksovsko" u sebi.

Trojka

GLAS: Drugi album je tu, ekipa je pojačana sa Pavlom Bogojevićem, šta čitaoci mogu očekivati dalje kada je u pitanju ovaj serijal?

DRAGOJEVIĆ: Nakon drugog dela koji je, rekao bih, još kontroverzniji od prvog i koji zadire u suštinu problema stradanja našeg naroda, treći i finalni deo je u fazi crtanja. S obzirom na okolnosti, odnosno poteškoće sa kojima se susreće domaći strip to je jako dobra vest za čitaoce. Ekipa je ostala ista: Ivica , Pavle i ja. Ne mogu precizirati kada će "trojka", ugledati svetlost dana, ali mislim da će to biti u nekom razumnom roku. Takođe, moram istaći i svoju želju da "Srpski Bog" jednog dana bude pretočen u film. Imajući u vidu sve opstrukcije sa kojima smo se na našem putu do sada susretali, trebaće nam dosta sreće za takav poduhvat.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.