Дилан Дог слави 40. рођендан: Антихерој за два миленијума

БАЊАЛУКА - Крајем септембра 1986. године у Италији је објављен први број данас легендарног стрипа "Дилан Дог", аутора Тицијана Склавија, под називом "L'Alba Dei Morti Viventi" ("Зора живих мртваца"), у издању славне едиције "Бонели".

Ова епизода је само годину дана касније, у преводу под називом "Доктор Ксабарас", објављена и на простору бивше Југославије, у издању новосадског "Дневника". Тиме је овај меланхолични и помало чудни јунак, ликом сличан британском глумцу Руперту Еверету, вјечно обучен у црвену кошуљу, црни сако и плаве фармерке, започео свој живот као један од најпопуларнијих стрипова са обје обале Јадрана.

Четири деценије касније, Дилан Дог и даље има снажну публику, што је успјех који је, према ријечима његовог креатора, изненадио и самог Тицијана Склавија.

Да будем потпуно искрен, никада нисам ни помишљао да би овај стрип могао бити овако успјешан. Чак ни данас понекад не могу да вјерујем да смо ово успјели да урадимо. Кад ме питају: "Која је тајна успјеха?", не могу да нађем прави одговор, јер сам једноставно забезекнут - рекао је Склави у једном интервјуу.

На страну иронични хумор, који није стран Дилановом креативном оцу и који добро познају сви читаоци његовог стрипа, заиста није лако објаснити огроман успјех овог серијала.

У вријеме када се појавио, "Дилан Дог" био је прилично радикалан у односу на остатак продукције издавачке куће "Бонели", али је муњевито изградио репутацију, прво у Италији, потом на Балкану, а затим и у остатку свијета.

Шпагети хорор

Сам Дилан Дог стигао је у процесу ширења тема у продукцији "Бонели" почетком осамдесетих година, када је након успјеха стрипа "Марти Мистерија" директор Серђо Бонели одлучио да у сарадњи са тада младим сценаристом Тицијаном Склавијем публици понуди још једног модернијег јунака у односу на класичне вестерн и авантуристичке стрипове који су доминирали њиховим издањима претходне три деценије.

Склавијев рецепт за улазак на територију хорора и трилера кроз обрасце детективског романа пратио је препознатљиву постмодернистичку, односно пулп естетику "Бонелија", на трагу филозофије шпагети вестерна, ђала и кримића.

У пракси, то је значило преузимање различитих утицаја и њихову реконструкцију у новом кључу, кроз хипертрофирани визуелни и емотивни приказ.

Дилан је настао из једног од Склавијевих старијих ликова, Франческа Деламортеа, који је био главни лик књиге коју је писац раније написао, али је начин реализације идеје био далеко револуционарнији у односу на остале "Бонелијеве" ликове.

Дилана сам увијек сматрао веома "отвореним" стрипом, понекад експерименталним, гдје сам могао користити све што ми је пало на памет у том тренутку. Било да је ријеч о хорору или софистицираној комедији, о класичном хумору или сентименталној драми, или пак о друштвеним дешавањима - рекао је Склави.

Детектив натприродног

Радња стрипа одвија се у Лондону, а главни лик је, као што назив стрипа каже, Дилан Дог, детектив паранормалних појава и бивши полицајац Скотланд Јарда.

Он је бивши алкохоличар, вегетаријанац, пати од морске болести, боји се авиона и висина и велики је љубитељ хорор филмова и литературе. Хоби му је склапање макета бродова и свирање кларинета, а једина мелодија коју зна да одсвира јесте "Ђавољи трилер".

Оружје му је старински револвер "Бодео" из 1889. године, а вози "фолксваген бубу" коју је добио као награду за први ријешени случај. За свој рад у почетку је наплаћивао 50 фунти дневно, плус трошкове, да би касније тај износ удвостручио.

Био је ожењен Лили Колинс, која је трагично настрадала, а иако је заљубљиве природе, није склон дугим љубавним везама.

Његов архинепријатељ је доктор Ксабарас, наводно његов отац или зла верзија њега самог. Највјернији пријатељ и помоћник је Гручо, двојник славног комичара Груча Маркса из тридесетих година прошлог вијека, увијек спреман за очајне вицеве и да Дилану добаци пиштољ у кључном тренутку.

Ту је и инспектор Блок, Диланов шеф из полицијског доба и очинска фигура, затим глупави полицајац Џенкинс, гротескна хипербола свих вицева о полицајцима, као и лорд Х. Џ. Велс, генијални изумитељ, научник, лингвиста и још много тога.

Од хорора до "ужаса постојања"

Стрип је код публике засићене вестерн и авантуристичким клишеима постигао велики успјех, посебно код средњошколаца, студената и факултетски образоване популације, а посебно је важно било то што је привукао и значајан дио женске публике, која раније није била претјерано склона радовима продукције "Бонели".

Прве теме биле су прилично уобичајене за жанр хорора којем је стрип декларативно припадао: зомбији, серијске убице, вјештице, вукодлаци, Сотона, ванземаљци, вампири...

Временом се, међутим, све више види намјера аутора да прикаже ужас свакодневице, па стрип често нуди филозофске или психолошке анализе свакодневних појава попут живота, смрти, љубави, породице, среће и трагедије.

Све то је, кроз комплексан лик самог јунака који у себи спаја човјека од акције и наглашеног емотивца, полицајца и сањара, заводника и романтика, уз дубоке тонове меланхолије и сјете који су у сталном сукобу са хумором, створило специфичан шарм.

Дилан је тако постао један од најупечатљивијих јунака "Бонелија" и својеврсни прототип за неке друге стрипове ове издавачке куће, попут "Ника Рајдера", "Натана Невера", "Дампира" и других.

Познати репер и писац Марко Шелић Марчело, који је уредник "Дилана Дога" на српском језику у издању "Веселог четвртка", у интервјуу за "Данас" рекао је да је Диланова тајна у несавршеној људскости коју му је Склави усадио још у првим бројевима.

Дилан се допао читаоцима баш такав, несавршен, од крви и меса. Занимљив је податак да је то захтијевало еволуцију. Дилан Дог из прве епизоде далеко је самопоузданији. А онда га је Склави врло брзо очовјечио. Упоредо с тиме, и сам серијал нашао је своје упориште. Како негдје већ написах, све је отпочело као типичан хорор, приче су се бавиле постојањем ужаса, да би се потом нагласак пребацио на нешто далеко дубље и интересантније, на ужас постојања - каже Марчело.

Мајстори цртежа

Прецизној опсервацији Марчела тешко је шта додати, али треба поменути да је Склавијев сценаристички рад маестрално надограђен учешћем великог броја врсних цртача и сценариста који су током протекле четири деценије радили на овом јунаку.

Од његових графичких коаутора, цртача Клаудија Виле и Анђела Стана, који су годинама радили насловне стране, преко читавог низа мајстора визуелног израза, попут Карла Амброзинија, Бруна Бриндизија, Ђанпјера Касертана, Николе Марија, Корада Роја, Паола Армитанија и бројних других умјетника, "Дилан Дог" је током година градио препознатљив визуелни идентитет.

Од Италије до Балкана и свијета

Поред Италије, стрип је излазио у Хрватској, Србији, Данској, Холандији, Пољској, Шпанији, Турској и САД, а у једном периоду мјесечно је штампано више од милион примјерака овог стрипа на различитим језицима.

Почетком новог миленијума Склави се све више повлачи из јавности, засићен радом на Дилану и стрипу генерално, што се осјетило и на тиражима.

Његово мјесто заузео је читав низ сценариста, али без обзира на релативне успјехе појединачних епизода, осјетили су се замор материјала и све већа безидејност у серијалу, као и пад интересовања публике. Водеће уредничко мјесто, на приједлог Склавија, 2014. године преузео је контроверзни сценариста Роберто Рекиони, аутор једне од бољих епизода у новом миленијуму, "Матер Морби".

Рекиони је унио радикалне измјене како у сам стрип, тако и у комплетну едицију. Блок одлази у пензију, уводе се нови ликови попут инспекторке Раније Раким и њеног шефа Карпантера, појављују се нови велики непријатељи попут богатог социопате Џонија Госта, а покрећу се и спин-оф приче попут серијала "Планета мртвих", "Колор фест", као и кросовер издање са Бетменом.

Наравно, дио страних фанова ове измјене дочекао је као скрнављење, али не може се порећи да је Рекиони продрмао помало учмали серијал.

Повратак коријенима

Ипак, дошло је до пада тиража, па је од 2023. године уредничко кормило преузела Барбара Баралди, која је и сама ауторка сценарија за "Дилана Дога" од 2012. године.

Она је постепено вратила Дилана неким од његових "фабричких подешавања". Прије свега, вратила је нешто од атмосфере Склавијевих прича, али без потпуног ослањања на носталгију, док истовремено покушава да лик приближи савременом тренутку, што је дочекано добрим реакцијама публике.

Дилан Дог на простору бивше Југославије

Дилан се код нас појавио у издању новосадског "Дневника", а до подјеле Југославије и избијања рата изашло је 59 епизода, које и данас имају посебно мјесто код домаћих љубитеља стрипа.

Издавачку паузу прекинула је хрватска "Слободна Далмација", која је 1994. године наставила нередовно да издаје Дилана на хрватском језику, да би едицију 2002. године преузео издавач "Луденс", који га и данас објављује у Хрватској.

У Србији је 2008. године београдски издавач "Весели четвртак" почео да објављује Дилана на српском језику, како кроз редовну серију, која је до сада стигла до 243 епизоде, тако и кроз бројна специјална издања.

Издање "Веселог четвртка" препознатљиво је по уводним текстовима и преводу, а објављено је и неколико капиталних издања, попут "Смрт, љубав, смрт" и "У знаку Бруна Бриндизија".

Четири деценије и 481 епизода

Данас, Дилан Дог, тај обични јунак за неочекиване ситуације, дочекује 40. рођендан и 481. епизоду. У Италији је по популарности одмах иза Текса Вилера, живи на истој адреси, спреман је за нове подухвате и нове љубави, спасавајући свијет од чудовишта свих врста, скромно и не тражећи заслуге, чак спреман и да се одрекне уобичајеног хонорара од 100 фунти плус трошкови.

У међувремену, Дилан је добио двије филмске верзије, неколико видео-игара у Италији, а серија је тренутно у продукцији. Италијански филм "Cemetery Man" ("DellaMorte DellAmore") снимио је Мајкл Соави 1994. године. У питању је слободна адаптација специјалне епизоде "Црни ужас", код нас преведене као "Смрт, љубав, смрт". Због ауторских права из филма су избачени дијелови који се директно односе на Дилана Дога, па је остварење више наслоњено на Склавијев роман него на сам стрип. Главну улогу играо је Руперт Еверет.

Други филм је америчка адаптација "Dylan Dog: Dead of Night" из 2011. године, о којој је, како се каже у стриповским круговима, можда довољно рећи да је снимљена.

Ипак, без обзира на филмске покушаје, видео-игре, бројне промјене аутора и уредника, падове тиража и промјене укуса публике, Дилан Дог је остао оно што је био од самог почетка - необични детектив који не истражује само чудовишта, вампире и духове већ и страхове, усамљеност, љубав, смрт и апсурд свакодневног живота.

Четрдесет година након прве "Зоре живих мртваца", Дилан и даље стоји на истој адреси, са црвеном кошуљом, црним сакоом, плавим фармеркама и својом "Бубом", спреман за још један случај. И управо у томе можда и лежи његова највећа супермоћ - он никада није морао да буде савршен да би остао вољен.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.