Слађана Зрнић за "Глас": Успјех је резултат тешког рада и улагања у себе

Осјећај је лијеп. Награде су потврда трајања и улагања у себе и добро је да то неко препознаје. Било би лицемјерно да не признам да су ме обрадовале и изненадиле.

Рекла је ово за "Глас Српске", глумица Слађана Зрнић коментаришући два велика признања која је добила у протеклом периоду за најбољу глумицу, на Фестивалу "Љубица" у Градишци за улогу у представи "Госпођа Олга" и на "Данима комедије" у Бијељини за представу "Иза тих очију".

Талентована глумица не крије захвалност колегама наглашавајући да је њен глумачки успјех резултат заједничког рада.

- Наравно има ту и срећних околности јер сам имала прилику да гостујем на "Данима комедије" у Бијељини и на фестивалу "Љубица" у Градишци, као и рад са редитељима Југом Ђорђевићем и Небојшом Илићем, као и дивним колегама из обје представе. Сви су они, на неки начин, допринијели да ја своје улоге одиграм најбоље што умијем - рекла је Зрнићева.

ГЛАС: Представа "Госпођа Олга" је велики копродукциони пројекат Народног позоришта Републике Српске и Народног позоришта у Београду, који је апсолутно побиједио у Градишци. Како је изгледао рад на овом Бојићевом дјелу у режији Југа Ђорђевића и у чему се огледа највећа снага ове међутеатарске синергије?

ЗРНИЋ: Највећа снага ове представе лежи у синергији текста, режије и глумачке игре. Представа "Госпођа Олга" је класична представа у модерном руху. Говори о људима који својом емотивном неоствареношћу проузрокују ланац лоших одлука. Писац Милутин Бојић је сецирао тај ланац посљедица и генезу једне породице која се сломи под утицајем материјалног. Постоји цитат у том тексту гдје главни лик, Гидра, узоран син те породице каже: "На крају, будимо искрени. Себичан сам, јер сам умешен од рђаве легуре, изливен у рђавом калупу." Данас има много таквих младих људи који лутају овом земљом и сматрају да заслужују повластице без трунке уложеног труда у рад и образовање, а љубав сматрају тривијалношћу. Рад на представи је био инспиративан, а сарадња са колегама из Народног позоришта у Београду предивна. Нела Михаиловић, Александар Вучковић и Ива Милановић имају исти поглед на наш глумачки позив, укуси нам се поклапају и на челу са редитељем Југом Ђорђевићем и његовим ауторским тимом ми ову представу радо и са великим узбуђењем играмо на редовном репертоару у Народном позоришту Републике Српске и Народном позоришту у Београду.

ГЛАС: Улога супруге адвоката Новаковића у "Госпођи Олги" донијела Вам је награду за најбољу глумицу фестивала "Љубица". Који су били највећи изазови у доношењу лика Новаковићке пред савремену публику и колико су сами Новаковићи претеча врсте модерних прагматичара, који ради остварења својих циљева не бирају средства и који нажалост доминирају нашим временима?

ЗРНИЋ: Изазов у стварању улоге Јелене Новаковић био је велики. Одавно нисам добила тако комплексну улогу. У доба када је писац писао ову драму, а то је 1914. године, рекли бисмо да је Јеленина судбина била судбина сваке жене у породици адвоката. Подређена је своме мужу и својој дјеци и нема утицај на доношење одлука по питању новца. Принуђена је да гледа и трпи аферу свога мужа знајући да остаје без ичега. Пристаје да живи у свом лажном животу зарад егзистенције и статуса. Оно што је поражавајуће, и након више од сто година, ништа се није промијенило, и дан-данас има много Јелена које остају у лошим браковима и пристају да трпе јер се боје да ће изгубити мјесто у друштву и статус супруге. Изазов је био у томе да нађем оправдање за њене поступке и како играти манипулативну жену, мајку која је морала развити те особине како би опстала у тој породици. Моји принципи у животу су управо супротни, ја сам љубитељ слободе.

ГЛАС: Са друге стране, представа "Иза тих очију" Градског позоришта "Јазавац" донијела Вам је награду на јубиларним 25. "Данима комедије" у Бијељини. Како је било сарађивати са Небојшом Цилетом Илићем као комплетним аутором (текст и режија) и како сте градили улогу која успјешно спаја елементе комедије и савремене драме, тзв. драмедију?

ЗРНИЋ: Небојша Циле Илић је диван колега и част ми је што сам са њим имала прилику да радим. Процес рада на његовом тексту "Иза тих очију" је текао лагано, растерећујуће и то је један од оних процеса гдје сте опуштени и радујете се свакој проби и сада већ извођењу представе. Улоге у тој представи су комичне, једноставне, али причају о томе колико су људи усамљени и колико један, кућни љубимац, пас, може помоћи човјеку да изађе из своје љуштуре и буде бољи.

ГЛАС: Комад "Иза тих очију" је окупио сјајну екипу Ваших колега из НПРС, али и младе снаге попут Миодрага Јовановића и Исидоре Давидовић који су такође награђени у Градишци. Како из Ваше перспективе, као првакиње драме, изгледа та размјена енергије са млађим генерацијама на сцени у једној причи која дјелује као обична свакодневна прича, али на крају постаје и мало "необична" извлачећи из својих актера ствари којих ни они нису били свјесни?

ЗРНИЋ: Увијек ми прија када радим са новим младим колегама, то ме окријепи и пуни ми батерије. Волим њихов приступ, елан и васпитање. Исидора, Миге и Ана су показали да могу доста тога да играју и да бањалучка публика има ту срећу да их гледа. Наравно и у другим представама има доста сјајних нових младих глумаца који играју и траже свој простор и сваком новом шансом докажу да су вриједни пажње. Бранислав, Тара, Мила, Божана, Илија, Анђела, па још једна Анђела, Павле, Војин... Градско позориште "Јазавац" и Народно позориште Републике Српске ангажује и његује те младе глумце, као и независне трупе и сви ти сјајни млади људи имају ту прилику да играју са одличним регионалним глумцима и имају од кога и да науче.

ГЛАС: Поред изванредних успјеха на позоришним даскама, домаћа публика имала је прилику да Вас прати и на малим екранима, у телевизијској серији "Тврђава", гдје тумачите лик Марије Тољ. Колико је рад на једној оваквој блиској нам и специфичној драмској причи био другачији и изазовнији у односу на театар?

ЗРНИЋ: Наши глумци у посљедњих десетак година, на регионалној сцени,  имају простор који им припада. Природно је било да озбиљне продукцијске куће, нарочито у Србији то препознају и ангажују у ТВ и филмским пројектима. "Тврђава" је један од таквих пројеката и за себе могу да кажем да сам срећница што сам имала прилику да учествујем и својом улогом допринесем серији. Од самог почетка рада на тој серији све је ишло како треба и без обзира колико је било напорно знали смо да радимо нешто заиста велико. Екипа је била сјајна, на челу са редитељем Хајдуковићем. Тврђава је феномен, јер проговара о човјеку у условима рата, без политичке подлоге, мржње и разних "мишљења" на нашу прошлост. Публика је ту серију доживјела емотивно, јер се поистовјетила са ликовима и њиховом муком. Надам се да ће се ускоро емитовати и код нас на нашим јавним сервисима.

ГЛАС: Серија "Тврђава" се бави тешким темама како у националном тако и у политичком смислу. Колико је било тешко изградити Ваш лик који долази са једне стране крајишких подјела, а да се не склизне у агенду или банализацију теме, жене која је мајка и супруга у нимало лаким временима?

ЗРНИЋ: Улогу Марије Тољ у серији "Тврђава", Хрватице у Книну, није било тешко схватити, јер је то жена, мајка, супруга која само жели да заштити своју породицу. Сва њена хтјења су произашла из велике љубави према свом дјетету и мужу. Скромна, тиха и пуна љубави.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.