Шостакович - геније, дисидент и члан САНУ

Шостаковичеве композиције чврсто су повезане са руском музичком прошлошћу којом се инспирисао у стварању стила неријетко наглашене сатире.

Написао је монументалну “Пету симфонију”, а у најтежим данима њемачке блокаде Лењинграда у Другом свјетском рату “Седму симфонију”.

Остала Шостаковичева позната дјела су: опере “Нос”, “Леди Макбет Мсценског округа /Катарина Измајловна/”, те ораторијум “Шуме пјевају”, а чувене су му и симфоније, концерти, те камерна музика.

Шостакович је стварао у доба режима Јосифа Стаљина и имао је сложен однос са совјетском владом, тако да је писао химне власти, али се трудио да остане на дистанци од комунистичког система, претрпјевши при томе јавне осуде своје музике, те повремено забрану извођења својих дјела.

Упркос свему, Шостакович је био најпопуларнији и најбољи совјетски композитор свог нараштаја и примио је многе награде.

Након периода под утицајем Прокофјева и Стравинског, Шостакович прелази на модернизам.

Био је изузетно продуктиван и свестран. Познати челиста Мстислав Ростропович за њега је рекао: “Да бисмо поново искусили историју наше земље од 1930. до 1970. године, треба чути симфоније Шостаковича”.

Ростропович је симфонијска дјела Шостаковича називао: “Скривеном историјом Русије”.

Дмитриј Дмитријевич Шостакович преминуо је од рака плућа 9. августа 1975. године и након јавне погребне поворке сахрањен је на московском Новодевичјем гробљу.

Службена читуља није одмах изашла у совјетској “Правди”, већ тек три дана након композиторове смрти јер је наводно требало да је провјере највиши функционери - Леонид Брежњев и остатак Политбироа.

Чак и прије смрти, Шостаковичу је одата почаст тиме што је једно полуострво на Александровом острву /Антарктик/ добило његово име

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.