Смитси славе 40 година албума "The Queen Is Dead": Дух радничке класе и херојство поп културе

МАНЧЕСТЕР - Прије четири деценије група "Смитс" објавила је албум "The Queen Is Dead", издање које се данас сматра једним од најважнијих и најутицајнијих остварења у историји алтернативног рока.

Објављен 1986. године, овај албум није само означио креативни врхунац манчестерског састава, већ је оставио неизбрисив траг на генерације музичара и љубитеља гитарске музике.

Средином осамдесетих година "Смитси" су важили за бенд мрачног и меланхоличног израза, док је фронтмен Мориси пажљиво градио мистериозан имиџ. Због различитог распореда објављивања у Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама, њихова ранија издања нису свуда имала исти одјек.

Албум који је промјенио све

Међутим, "The Queen Is Dead" промијенио је све. Албум је задржао препознатљиву дозу егзистенцијалне туге, али је истовремено донио хумор, сатиру и оштре политичке коментаре усмјерене према британском друштву, влади Маргарет Тачер, монархији, религији и музичкој индустрији. Управо је ова комбинација омогућила да се "Смитси" обрате далеко широј публици него икада раније.

Албум "The Queen Is Dead" представља врхунац ауторске сарадње Морисија и гитаристе Џонија Мара. Албум је додатно дефинисао звук који ће касније бити препознат као "џангл поп", а Марове препознатљиве гитарске дионице снажно су утицале на бројне музичаре, укључујући Ноела Галагера из групе "Оејзис" и Џонија Гринвуда из "Редиохеда".

Истовремено, Мориси је наставио да пише текстове који су спајали искреност, иронију и литерарну софистицираност, бавећи се темама отуђености, љубави, британског идентитета, славе и смртности.

Музички, албум комбинује инди рок, постпанк и утицаје група "Стуџиз", "Влевет андерграуд" и "Ролингстонси", уз далеко богатије аранжмане него на претходним издањима.

Ауторски повратак у Манчестер

Након албума "Meat Is Murder", Мориси и Џони Мар већи дио ауторског рада преселили су у Манчестер, гдје су настале многе композиције за "The Queen Is Dead", далеко од притиска који је носио живот у Лондону.

Продуценти су били Мориси и Џони Мар, док је инжењер звука Стивен Стрит одиграо кључну улогу у обликовању препознатљивог звучног идентитета албума. Албум је сниман између јула и децембра 1985. године у студијима "Дрон" у Манчестеру, студију "РАК" у Лондону и "Џејкоб" студију у Фарнаму. Снимање албума, посебно у студију "Џејкоб", по свим извјештајима, било је тешко искуство за састав. Одложили су га непредвиђени фактори, укључујући зависност басисте Ендија Рурка од хероина и правни спор са издавачком кућом бенда "Раф Трејд", ипак, то се није осјетило у самом звуку.

Насловна нумера албума је била оштар и поетски и звучни напад на монархију, али сам Мориси рекао је касније да није имао идеју да буде класни обрачун.

- Нисам желио да нападнем монархију на начин митског чудовишта. Али сам открио, како вријеме пролази, ова срећа коју смо имали полако нестаје и замјењује је нешто што је потпуно сиво и потпуно тужно. Сама идеја монархије и енглеске краљице се појачава и чини кориснијом него што заиста јесте - рекао је Мориси.

Још један утицај на тон албума како је у интервјуима навео Мар, биле су драме из шездесетих година прошлог вијека које су се бавиле реализмом у кухињи, филмови попут "Суботње вече" и "Недељно јутро" , за које гитариста каже да их је бенд сваке вечери куповао и гледао на ВХС касети. Ова атмосфера је посебно утицала на песму "Frankly, Mr Shankly", за коју је Мар рекао да је Мориси покушао наговорити Линду Макартни да свира клавир у пјесми, пославши јој разгледницу. Нажалост, она је одбила.

Тај осјећај радничке класе био је присутан и на омоту албума, јер је једна од најпознатијих слика са њега, јесте фотографија чланова бенда "Смитс" како стоје испред "Салфорд леди клуба" у Манчестеру, који се налази на унутрашњој омотној плочи расклопивог ЛП-а. Фотографију је снимио фотограф Стивен Рајт.

Међу најпознатијим нумерама издвајају се "There Is A Light That Never Goes Out" и "I Know It's Over", које су временом постале заштитни знак бенда.

Пјесма "There Is A Light That Never Goes Out" данас има више од милијарду преслушавања на платформи Spotify и важи за једну од највољенијих композиција алтернативног рока. Њени стихови о љубави, смртности и блискости постали су култни међу генерацијама слушалаца.

Једнако значајне су и "Bigmouth Strikes Again" и "The Boy With The Thorn In His Side", које су показале способност бенда да споји мелодичност са интелигентним и вишеслојним текстовима.

Посебно мјесто заузима и "Cemetery Gates", у којој Мориси кроз бројне књижевне алузије, укључујући позивање на Оскара Вајлда и Вилијама Шекспира, истражује однос између књижевности, сјећања и идентитета.

Критички и комерцијални успјех

Критичари су током четири деценије остали готово једногласни у оцјени да је "The Queen Is Dead" једно од највећих достигнућа рок музике. Часопис "НМЕ" прогласио га је 2013. године најбољим албумом свих времена, док га је магазин "Ролинг стоне" уврстио на 113. мјесто листе 500 најбољих албума свих времена у издању из 2020. године.

Након распада групе  1987. године, интересовање за албум није јењавало. Делукс издање из 2017. године донијело је демо снимке, алтернативне верзије пјесама и до тада необјављен концертни материјал, омогућивши новој генерацији слушалаца увид у процес настанка овог култног издања.

Четрдесет година након објављивања, "The Queen Is Dead" остаје много више од албума. То је свједочанство једног времена, документ британског друштва осамдесетих година и безвременско умјетничко дјело које наставља да инспирише нове генерације музичара и слушалаца широм свијета.

Наслов албума инспирисан је романом "Last Exit to Brooklyn" Хуберта Селбија Млађег, док се на омоту налази фотографија француског глумца Алена Делона из филма "L'Insoumis" из 1964. године.

Оба избора одражавала су Морисијеву дугогодишњу фасцинацију филмом, књижевношћу и поп културом, која је у великој мјери обликовала визуелни идентитет бенда. Да буде занимљивије, Делон је дао дозволу за коришћење слике, иако је, према Морисијевој аутобиографији, глумац поменуо да су његови родитељи били разочарани насловом албума.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.