Фото: Marko Obradovic Edge
| Marko Luis
Од када се јавно бавим музиком Бањалука је био град где смо почињали и увек нас је вукло да поново дођемо. У периоду 2009-2010 ја мислим да смо свирали 4-5 пута месечно у БЛ. Такође један од првих ауторских наступа сам имао у Бањалуци у клубу "Мистик" са мојим старим бендом "МараQyа". Везују ме лепи тренуци за овај прелепи зелени град.
Рекао је ово за "Глас Српске", чувени музичар Марко Луис, који 5. juna отвара љетну концертну сезону својим наступом на Малој сцени тврђаве Кастел у оквиру "Јун феста". Како овај култни умјетник истиче њега, на страну професионални разлози, од почетка каријере вежу изузетна сјећања за град на Врбасу која су свој емотивни врхунац достигла на концерту прошле године, одржаном на истом простору.
- Прошлогодишњи концерт у августу на Кастелу ми је остао у сећању као најемотивнији и један од најлепших концерата у мојој каријери. Једва чекам то поново да осетим - рекао је Луис.
ГЛАС: Познати сте по томе што на наступима лако бришете границе између извођача и публике, силазите међу људе и заједно пјевате. С обзиром на то да су љетни фестивали на отвореном право мјесто за такву размјену енергије, шта је оно што бањалучка публика може очекивати од ове јунске вечери?
ЛУИС: Прелаз од пролећа на лето је био муњевит и надам се да нас очекује врело јунско вече. Спремили смо мноштво новитета, а не смемо да занемаримо омиљене песме. Претходни концерт у Бањалуци је био тик пред издавање мог седмог студијског албума "25" и од тада су заживеле песме и упливале у концертни репертоар. Имам да бирам међу скоро 100 мојих снимљених песама и сет листа за овај наступ ће бити прави "Бест оф". Контакт са публиком ми је примарна ствар и од првог тона покушавам да интегришем публику и да комуницирамо кроз цео концерт.
ГЛАС: На албуму "Слобода" налази се нумера "Фром Белграде то Истанбул" која траје невјероватних 12 минута, што је данас у ери инстант-хитова права ријеткост и велика храброст. Описали сте је као својеврсно "душевно путовање" прожето елементима електронске музике. С обзиром на Ваше академско образовање у дизајну звука, колико далеко планирате ићи у будућности када је у питању експериментисање са електронском музиком?
ЛУИС: То је била фаза када сам почео да слушам електро музику и одлазио на наступе ди-џејева. Тада сам почео мало више да експериментишем са електроником. У том периоду сам такође снимио песму са Божом Врећом под називом "Бисмила" која такође има призвук неког тренса. Волим када изађем из моје комфор зоне.
ГЛАС: На вашем албуму за најмлађе "Ја се зовем слон", учествовала је и Ваша породица. Колико Вас је улога оца промијенила као ствараоца и отворила неке нове креативне потенцијале за које можда нисте ни знали да постоје?
ЛУИС: Ја сам позитивна особа и увек видим позитивну страну. Са друге стране као аутор музике волим да стварам тешку, тужну, севдах, блуз музику. Музику која заболи, врати у прошлост... То је нешто сто ми иде од руке. Тешко ми је било када сам почео да снимам дечији албум да направим "срећну песму". Мој кум Влада који свира трубу са мном у бенду ме је ту отворио, када смо заједно компоновали песму "Ја се зовем слон". И даље преферирам да компонујем “молску” атмосферу, али је тај дечији део успјешно извукао из мене оно "дизни" дете. На што сам јако поносан.
ГЛАС: Изјавили сте раније да у слободно вријеме немате навику да много читате, али да се увијек изнова враћате причи о Малом Принцу. Колико у Вашој филозофији живота, има оног вјечитог дјечака који, баш као Мали Принц, одбија да свијет посматра очима уморних одраслих људи?
ЛУИС: Ја сам хиперактивно дете које је пронашло своју животну бину на којој могу да избацим моју енергију. Јако сам захвалан за то. Не могу ни да замислим да негде морам да седим у канцеларији по цео дан. Јако је лепо да машта буде попут дечије. То је оно што никада не смемо да изгубимо.
ГЛАС: С обзиром на вашу досадашњу каријеру, стваралаштво које спаја традицију и савремене жанрове, као и утицај који имате на публику, шта бисте вољели да остане као Ваш траг у музици и култури региона?
ЛУИС: Ми смо толико богати звуком и музиком. Када погледам шта нам је само тата оставио иза себе што се тиче музике и снимака. Док имам ову енергију, мислим да ми је и срећа и обавеза да то забележим и да оставим за некога ко жели то да чује. Неку песму ће волети троје људи, а неку сто хиљада. То није моје да одлучим. Волео бих да оставим много музике и ауторства иза себе, па ако некога наведе пут ка мојој музици, да има шта да се истражује.
ГЛАС: Ваш посљедњи албум "25" објавили сте у четири дијела на различите датуме, гдје сваки датум носи дубоку породичну симболику. Када данас погледате на тај заокружени пројекат од 18 пјесама, колико Вам је он помогао да, како сами кажете, ставите тачку на једну епоху? И шта долази послије тачке?
ЛУИС: После тачке иде следећа реченица. После завршене приче следећа прича, следећа песма, следећи албум... Радим увелико на новом албуму. Још немам назив албума, али имам око 7-8 песама. Сто готових нумера, али исто тако и започетих. На концерту у Бањалуци ће публика моћи да чује неколико нових песма па чак и неку песму коју нисам изводио уживо. Паралелно са новим албумом радим активно на албуму на немачком језику. Ја сам одрастао у Минхену и дефинитивно имам жељу, већ неколико година, да снимим албум на немачком. Спот за први сингл је већ готов и чекамо датум објаве. Биће сигурно забаван период.
ГЛАС: Када разговарамо о Вашем стваралаштву, не можемо, а да не поменемо Вашег оца, легендарног Љубишу Стојановића Луиса, чији је утицај на овдашњу музичку сцену неизбрисив. Колико је заправо било изазовно изградити сопствени, аутентични идентитет на сцени, а истовремено с поносом носити његово насљеђе и чувати успомену на њега кроз сопствени рад?
ЛУИС: Мислим да је битна перспектива. Ја се никада нисам оптерећивао тим стварима и није ми била тема. Ја сам једноставно радио оно што ме испуњава. Његово наслеђе живи даље у нама и поносан сам да настављам да се бавим оним чиме се он бавио. Поносан сам на њега и срећан сам да сам његов син.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.