Љубомир Перишић за "Глас": Искрена емоција јача од трендова

Искрено, нисам размишљао о бројкама или дигиталним трендовима. Вјерујем да је човјек, без обзира на технологију која напредује, остао гладан искрене емоције.

Рекао је ово за "Глас Српске", умјетник Љубомир Перишић коментаришући

свој поетско-музички наступ "Вече музике и поезије" који полако, али сигурно постаје један мали културни феномен, као и то да његови стихови  изазивају једнако лијепе и емотивне реакције у градовима региона, али и шире.

- Музика је ту да откључа врата, а поезија да уђе директно у душу. Реакције од Бањалуке до Сплита и других градова само потврђују да људи и даље препознају оно што долази из срца.

ГЛАС: Гледајући ретроспективно, сјећате ли се тренутка када сте први пут осјетили да гитара и поезија могу бити Ваш животни пут? Шта је било пресудно да кренете тим правцем?

ПЕРИШИЋ: Мислим да је породица. Ту сам слушао прве стихове од мога оца и акорде од рођеног брата. Послије сам се и ја осмјелио и почео да свирам и пишем... Много ми је битно да уживам у овом послу. Драго ми је да људи препознају моје стихове и радо долазе на наступе и концерте. Када уђете у школе и ваше стихове почну да рецитују и дјеца, онда знате да сте на правом путу.

ГЛАС: Одрастали сте у породици која је његовала умјетност, али је Ваш професионални пут заправо почео далеко од куће, у Америци. Како данас, са више од десет година каријере иза себе, гледате на своје ране почетке и прве наступе по Њујорку и Чикагу?

ПЕРИШИЋ: Америка је била велика школа. Тамо сам схватио да је музика универзални језик, али и да су коријени оно што нам даје праву снагу ма гдје били. Ти рани наступи у Њујорку и Чикагу научили су ме дисциплини и томе да публика, било гдје на свијету, непогрешиво осјети аутентичност. Данас на те дане гледам с великом захвалношћу, јер су ме обликовали као човјека који је као млад отишао далеко од куће, пјевао и радио физичке послове да преживи у туђини.

ГЛАС: Наступали сте широм региона и Европе, како се енергија публике разликује од града до града и шта Вас највише инспирише у тим сусретима?

ПЕРИШИЋ: Сваки град има своју душу, али енергија је свуда слична, а то је енергија препознавања. Највише ме инспирише тај тренутак тишине у препуној сали када се чују само гитара и ријеч. То је потврда да смо у том тренутку сви једно, повезани истом емоцијом.

ГЛАС: Вашу поезију публика је могла да упозна кроз збирку "Сан иза браве". Можете ли нам открити како видите развој свог књижевног стваралаштва и шта је до сада објављено, а шта је тек у плану?

ПЕРИШИЋ: "Сан иза браве" је круна једног периода мог живота. До сада сам кроз ту збирку и бројне пјесме покушао сажети оно људско у нама. У плану је наставак, нова збирка која ће донијети још више зрелости, али и даље остати вјерна оној мојој бази, искреној ријечи која се не боји бити рањива.

ГЛАС: Ваш бенд "Интиме" носи име инспирисано стиховима Вита Николића. Колико вам је важно да кроз рад чувате и оживљавате традицију и насљеђе умјетника који су обликовали Ваше ауторске светоназоре?

ПЕРИШИЋ: Вито Николић је светионик за све нас који трагамо за истином у стиху. Његова непосредност и снага су непревазиђени. Име "Интиме" носи ту тежину и одговорност да се традиција добре пјесме и ријечи сачува. Важно ми је да оживљавам тај дух, јер без традиције немамо ни будућности.

ГЛАС: Када погледате у будућност, да ли себе видите више као пјесника, музичара или као некога ко гради мост између тих умјетности и шта је Ваш наредни корак?

ПЕРИШИЋ: Себе не раздвајам. Ја сам човјек који прича приче. Некад је то кроз стих на папиру, некад кроз акорд на гитари. Видим се управо као тај мост, јер вјерујем да те двије умјетности најбоље познајем. Мој наредни корак је увијек исти, а то је остати досљедан себи.

ГЛАС: За крај, Ваше извођење нумере "Мајка", постало је (не)очекивани хит на друштвеним мрежама. Откуд ова пјесма и шта је то по Вашем суду у њој покренуло такву реакцију слушалаца?

ПЕРИШИЋ: Пјесма "Мајка" настала је из чисте љубави и поштовања, без икакве калкулације. Мислим да је покренула такву реакцију јер удара у сам темељ нашег бића. Свако у њој препозна своју причу, своју топлину и онај најчистији дио дјетињства и сигурности који носимо у себи. Она није постала хит јер је модерна, већ зато што је истинита. Можда и најљепше нешто што сам у животу написао.

Баладе

ГЛАС: Често истичете да су баладе Ваш природни терен и да сте "неуспјешни" у писању веселих пјесама. С обзиром на то да данас живимо у времену инстант забаве, да ли то утиче на Ваш пут према публици или публика ипак препознаје Вашу поезију која, како кажете, излази директно из срца?

ПЕРИШИЋ: Сви смо ми неуспјешни у нечему што нам није природно. Моја природа је сјетна, она која тражи дубину у сваком стиху.  Публика препознаје искреност и проживљено, а туга је саставни дио живота и емоционално много јача од среће, трудим се да живим сваки стих и само о томе пишем и то је оно што нас повезује мимо трендова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.