Документ из златне ере британске поп империје

МАНЧЕСТЕР - Повратници на сцену, брит-поп легенде "Оејзис" сутра издају раскошни бокс сет од 14 ЛП плоча и осам ЦД дискова у оквиру колекције која обухвата цијелу њихову каријеру под називом "Complete Studio Album Collection".

У питању је пакет који садржи њихових седам студијских албума, од "Definitely Maybe" из 1994. до "Dig OutYour Soul" из 2008, као и компилацију Б-страна из 1998. "Тhe Masterplan". На ЦД-у ово је сет од осам ЦД-ова, а на винилу пакет од 14 ЛП-ова. 

Састав након скоро 16 година неактивности мудро користи замах распродате повратничке турнеје и одмах након најаве издања поводом 30. годишњице другог албума групе "What's the Story (Morning Glory)", који ће садржавати ремастеризовани албум и бројне бонусе, издаје и комплетну студијску дискографију. Након што су одустали од заједничког рада 2009. године након година непријатељства, браћа пјевач Лијам и гитариста-кантаутор Ноел Галагер прошле године су закопали ратне сјекире и најавили овогодишњу турнеју.

Концертно окупљање започело је 4. јула у Кардифу двосатним концертом пред 70.000 људи, а потом је настављено серијом од 17 распродатих концерата у Британији и остатку планете. Бенд је прошлог викенда свирао на стадиону "Крок парк" у Даблину, а сљедеће одредиште му је Сјеверна Америка, послије чега се враћа у Велику Британију на још неколико заказаних концерата на стадиону "Вембли" у Лондону сљедећег мјесеца.

Пјевач Лијам је признао да му је тешко да нађе ријечи којима би описао повратак те да је имао осјећај као да су му се ноге "одсјекле" на почетку првог наступа који су одржали у јулу у Кардифу.

Најновија колекција која стиже пред публику аргументовано свједочи о томе зашто је "Оејзис" био најважнији британски бенд средином деведесетих, са више од 75 милиона продатих примјерака својих албума са огромним утицајем на публику. 

Њихов други албум, поменути "What's the Story (Morning Glory)" био је највећи британски албум те деценије, продат у пет милиона примјерака у Великој Британији и у 22 милиона примјерака широм свијета. Тринаест година прије њиховог драматичног финала 2009. године у Паризу, у августу 1996, били су на врхунцу империјалне брит-поп фазе, када их је за двије вечери гледало 250. 000 људи, као главне звијезде фестивала у Небворту, што се сматра тренутком врхунца за брит-поп. 

Наравно, након врха познато је да се може само на доље, а браћа Галагер су се својски трудили да то постигну уз гомилу скандала и ексцеса, који су пунили ступце таблоидне штампе. Лајави фронтмен Лијам нема дилему да су били најбитнији бенд деведесетих година у Великој Британији, али је свјестан и узрока који су довели до бурног разлаза групе.

- Били смо најважнији бенд деведесетих. Важнији од "Вервеа", важнији од "Блура", важнији од "Радиоехеда" и "Пулпа". Дефинитивно смо имали велике пјесме и дефинитивно смо имали велике језичине, рекао је Лијам.

Свих њихових седам студијских албума постали су број један у Британији, али ниједан у Америци и Британија је поносно славила свој одговор на амерички рок деведесетих, али како је Ноел Галагер касније признао ствари су се брзо отеле контроли. 

- Имао сам 30 година, био сам одваљен од дроге, а сви су нам говорили да смо најбољи бенд откако је свијета и вијека. А онда те премијер позове на чашу вина. И то све постане дио тог истог трипа, а музика оде у други план - рекао је Ноел.

Албуми који су стигли касније попут "Be Here Now" или "Standing on the Shoulder of Giants" (2000), иако су имали доста квалитетних пјесама, постали су свједочанство лаганог распада бенда који је све више тонуо у зависност од алкохола и наркотика, сукобе, сударе его трипова, како браће Галагер, тако и остатака групе, ера коју је Ноел касније описао као "звук пет мушкараца у студију, на кокаину, којима није стало".

Након бурног разлаза, како је вријеме пролазило, носталгија је радила своје, а како су почела стизати реиздања поводом јубилеја, постало је јасно да је након одласка "Оејзиса" остала велика празнина у британском рок звуку, посебно оном оријентисаном према гитарском року. 

Њихова једноставна и упечатљива комбинација поп, рок и психоделичног звука, у којем су се чули утицаји бендова попут "Битлса", "Стонса", "Ху", "Кинкса", "Ти рекса", уз Ноелову вјештину стварања заразних мелодија и гитаристичке буке те дрских текстова са јасним ослонцем у друштвеној стварности радничке класе уз улични шарм групе, били су савршена равнотежа, како артистички оријентисаном дијелу брит-попа са бендовима као што су "Блур", "Суеде" и "Палп", тако и нихилизму америчког гранџ звука.

Колика је била велика празнина у британској музици током паузе бенда јасно говори податак да су одмах након вијести о поновном окупљању њихови стари албуми и синглови поново експресно стигли на топ-листе. Иако нема званичних потврда о новој музици, осим повремених Лијамових еуфоричних испада на "Иксу", тешко је повјеровати да након турнеје бенд неће искористити прилику да избаци нове пјесме. Наравно, осим ако се поново не распадну.

ТУРНЕЈА
Повратничка турнеја "Уживо '25" привлачи велику пажњу јавности, како музиком, тако и бројним ексцесима који поново прате бенд.
Нажалост један обожавалац је преминуо послије пада са висине током концерта на стадиону "Вембли" овог мјесеца a до сада су наступи донијели и многе незаборавне моменте, попут просидбе на стадиону "Марифилд", на којем је Лијам Градску управу Единбурга назвао "господом змијама", због објављеног извјештаја у којем је наведено да ће обожаваоци бенда бити немирни и пијани. Пјевач је посветио пјесму "Stand By Me" њиховој мајци Пеги, која је концерт пратила у Даблину, док је тренер Манчестер ситија Пеп Гвардиола добио специјалан поздрав и виђен је са дјецом Лијама и Ноела у Хитон парку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.