Ђанлука Марчано, италијански диригент, за “Глас Српске”: Музика без страсти је само форма

Миланка Митрић
Ђанлука Марчано, италијански диригент, за “Глас Српске”: Музика без страсти је само форма

Јако ми је драго што сам имао прилику да диригујем у Бањалуци. Ту сам живио прије око 15 година, док сам био диригент у Хрватском народном казалишту у Загребу. Ту још имам пријатеље и за Бањалуку ме вежу лијепа сјећања.

Казао је ово за “Глас Српске” италијански диригент Ђанлука Марчано говорећи о својеврсном повратку у Бањалуку, гдје је у Народном позоришту Републике Српске дириговао концертом “Љубав и страст, од опере до танга”, на којем су наступили чланови Симфонијског оркестра НПРС са гостима.

- Моја идеја је увијек била да ту буду основана филхармонија, и док сам још живио у Бањалуци, и заједно са Дамиром Јованићем сам започео тај процес. Сад се јако веселим што је дошло до конкретне реализације у Народном позоришту и узбуђен сам мислећи на потенцијал у будућности - додао је Марчано.

ГЛАС: На програму концерта нашла су се дјела А. Пјацоле, Е. Мориконеа, Ж. Бизеа, Н. Роте и других. Дјела, како назив програма каже, су композиције од опере до танга. Шта је било посебно код овог програма и како су повезане све композиције?

МАРЧАНО: Посебно је да имамо као солисте изванредне таленте из Бањалуке који су наступили с оркестром свирајући један атрактивни програм из опере (Carmen, Thais) и Сибелијусов врхунски концерт за виолину. Са њима је на позорници био мој јако близак друг Марио Стефано Пјетродарки, којег зовем мој “музички брат”. Он је са бандонеом шармирао цијели свијет свирајући Пјацолин танго и најпознатије филмске мелодије.

ГЛАС: У називу концерта стоје и ријечи љубав и страст. Да ли су то основне снаге које покрећу и музику и све што радимо у животу? И да ли ишта добро може да настане ако не постоји довољно љубави према ономе што радимо?

МАРЧАНО: Да. Без љубави и страсти немамо инспирацију, мотивацију, а ни снагу да достигнемо било шта. Музика без љубави и без страсти је само ноте, хармонија и форма. Не могу да замислим да неко може да буде музичар, а да не воли музику до неба.

ГЛАС: Током каријере дириговали сте у бројним градовима и сарађивали са многим свјетским умјетницима. Када се осврнете уназад, која сјећања су Вам најдража, или концерт и сарадња са неким умјетником?

МАРЧАНО: Волим да путујем по цијелом свијету и да упознајем различите традиције, културе и људе. Имам већ пуно лијепих успомена захваљујући свом послу. Сваки умјетник с којим сам радио је био посебан и пуно сам научио из сваке сарадње. Можда најдража успомена коју имам је она кад сам дириговао великим концертом “Music For Mercy” у Риму са Андреом Бочелијем и другим међународним звијездама у Римском форуму, јер локација је била чаробна.

ГЛАС: Колико је слободе у дириговању? И у музици, уопште?

МАРЧАНО: Има слободе, али у форми. Имамо у партитури један оквир, и то мора нама да буде јасно. А слобода се појави између нота. За диригента је важно проучавати партитуру и доћи на прву пробу са оркестром знајући сваки детаљ, имати контролу, јер само тако диригент може гарантовати слободу за музичаре. Слобода свакако никад није анархија!

Планови

ГЛАС: Након концерта у Бањалуци, какви су Вам планови за даље, шта Вас очекује?

МАРЧАНО: Послије концерта у Бањалуци, диригујем Вердијевом опером “La Traviata” у позоришту “Алто” у Есену, а након тога ме чека новогодишњи концерт у Фиренци, два концерта у Вроцлаву, као и Мадеира. Читава 2023. година такође је испуњена концертима, те ме тако чека дириговање Вердијевом опером “Трубадур” у Љубљани, те Пучинијевом опером “Тоска” у Севиљи, концерти у Италији, али и у Лондону и наступ на фестивалу “Ал Бустан”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана