Живојиновићева књига српско-британских односа у САНУ

БЕОГРАД - Књига “Надмени савезник и занемарено српство: британско-српски односи (1875-1941)” дописног члана Српске акадамије наука и уметности проф. др Драгољуба Р. Живојиновића, у издању “Албатроса плус”, представљана је данас на Трибини Библиотеке САНУ.

У присуству предсједника САНУ Николе Хајдина, потпредсједника, генералног секретара, академика, професора универзитета, принцезе Јелисавете Карађорђеивић, историчара од којих су због гужве многи стајали, управник Библиотеке САНУ дописни члан Миро Вуксановић је одржао уводну беседу насловљену “Надмено и занемарено”, посвећену двјема ријечима из наслова књиге.

Упозоривши да књига, која садржи 19 логично повезаних огледа, обухвата период од предвечерја Берлинског конгреса до прве године Другог свјетског рата на Балкану, Вуксановић је примијетио да се оцјене и запажања аутора односе на то вријеме, иначе би требала да стоји ограда да је “свака сличност са савременим приликама случајна”.

Он тумачи да се ријечима “надмено” и “занемарено” прецизно одређује однос Велике Британије према двјема српским државама, Србији и Црној Гори, које су раздвојене на Конгресу санџачким појасом који је препуштен Турцимна, јер је Британија била на страни Османског царства као млађа империја према старијој.

Вуксановић је позвао да о садржају књиге говоре тројица историчара који су се такође бавили српско-британским односима: проф. др Слободана Г. Марковића, доц. др Милоша Ковића и др Чедомира Антића, преноси Танјуг.

Марковић је нову књигу у библиотеци “Дипломатске свеске” прикључио претходном дјелу истог аутора штампаном у истој едицији “У потрази за заштитником: студије о сарспко-америчким везама 1878-1920”, јер сматра да чине природну цјелину.
- Овим двема књигама пружена је могућност систематског увида у 40 студија академика који прати више од четири деценије англо-српске и америчко-српске односе - истакао је Марковић.
Он је посебно издвојио рад проф. Живојиновића у архивима САД, Британије, Француске, Италије и Свете Столице, неке од његових најважнијих студија и тротомну биографију краља Петра Првог Карађорђевића.
За Марковића је посебно занимљив оглед посвећен преврату у Југославији 27. марта 1941. године, јер се у њему поставља питање шта би било да он није успио.
 

За њега је битно да су студије које су у књизи издржале пробу времена и да ће остати основа за свако даље истраживање српско-британских односа и да су добри примјери најбоље српске и београдске школе позитивистичке историографије.

Ковић, који је докторирао на српско-британским односима кроз визуру британског политичара Бенџамина Дизраелија и Велику источну кризу која је кулминирала 1878. Берлинским конгресом, своја истраживања започео је преко Живојиновићевих огледа на ту тему, који су били “расути” по стручној периодици и зато је драгоцјено што су сада сакупљени у овој књизи.

Он је осцилације у британском односу према Балкану а посебно Србији повезао са кретањем русофобије међу Британцима, али је издвојио свијетле примјере наклоности према Србији међу једним дијелом британског јавног мњења.

Антић, коме је Живојиновић био професор на Одељењу историје београдског Филозофског факултета, оцијенио је да је збирка огледа плод вриједног и вишедеценијског рада на прикупљању изворне архивске грађе. Он је примијетио да су истраживања британских односа према Балкану веома битна, јер су утицала на однос цијеле западне Европе према овом региону током 19. и прве половине 20 вијека.

Промјене односа Енглеза према Србима Антић је илустровао промјенама које је од 1817. па до средине 20. вијека трпјела биографија вожда Карађорђа у “Енциклопедији британики”, у коју је ушла као прва биографска одредница неког српског политичара.

Живојиновић је “поклонио” публици једну још непубликовну биљешку да је британски дипломата у Београду 5. априла 1941. године обавијестио свог америчког колегу да ће следећег дана, 6. априла ујутру, Њемачка бомбардовати Београд.

Уз примједбу да би за нас било веома драгоцјено да је неко из српске владе сазнао за овај податак, јер би било времена да се барем спасу рукописне књиге Народне библиотеке, он је објаснио да Велика Британија није хтјела од открије да зна њемачку шифру, која је била битна за даљи ток рата, што је само још једна потврда да јој никада није била важна Србија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.