Збирка “Усправна земља” Васка Попе у новом издању: Поетско ходочашће кроз вијекове традиције

Приредила: Илијана Божић
Збирка “Усправна земља” Васка Попе у новом издању: Поетско ходочашће кроз вијекове традиције

БАЊАЛУКА - “Усправна земља” Васка Попе, та поезија културног памћења која открива дубљи смисао људи, догађаја и грађевина из српске прошлости, објављена је у новом издању и то у издавачкој кући “Контраст”.

Ријеч је о Попиној збирци пјесама која је први пут штампана 1972. године. Појава Васка Попе у послијератној поезији српске књижевности означава преокрет у односу на стварање његових савременика. Попа је специфичан и препознатљив по кратким стиховима без риме и интерпункције, који су блиски метрици народне поезије.

У опису збирке “Усправна земља” на страници “Контраст” издаваштва су објаснили да је то својеврсно поетско ходочашће кроз десетовјековно културно памћење језичког искуства српско-византијске традиције.

- У пет језгровитих циклуса, песнички путник повесним кораком, “са очевим штапом у руци/са упаљеним срцем на штапу”, путује од српских средњовековних манастира (Хиландар, Каленић, Манасија, Жича, Сопоћани), преко Косова и Ћеле-куле, тих симбола националне пропасти, до Београда, новог српског духовног средишта - наведено је у објашњењу.

Нагласили су да се иза лексичког богатства, синтаксичке уздржаности, интертекстуалности, интермедијалности, као и честих инверзија, у овој збирци крије модернистички приступ средњовјековном поетичком принципу “поетског тоталитета”, из којег се истиче лик Светог Саве као “вучјег пастира” и предводника српског народа.

- Родоначелник самосталне српске православне цркве у “Усправној земљи” доживљава највиши степен неприродности, јер на свом ходочашћу носи штап, песак и прате га вукови, чиме се наглашава прелазак врховног паганског владара у хришћанску симболику - саопштено је у објашњењу.

Пут који је у српској лирици обиљежио Иван В. Лалић циклусом пјесама “О делима љубави или Византија” 1969. године, Васко Попа је три године касније поплочао спајањем старе и нове књижевности, односно синтетисањем најдубљих паганских облика вјеровања код Срба са византијским и средњовјековним насљеђем.

Збирке

Васко Попа прве пјесме је објавио у листовима “Књижевне новине” и “Борба”. Његова прва збирка пјесама “Кора” објављена је 1953, а уз “87 песама” Миодрага Павловића сматра се почетком послијератне модерне поезије у српској књижевности. Та књига оставила је велики утицај на млађе нараштаје пјесника на подручју бивше Југославије. Послије “Коре” Попа је објавио и збирке пјесама “Непочин поље”, “Споредно небо”, “Усправна земља”, “Вучја со”, “Кућа насред друма”, “Живо месо”, “Рез” као и циклус пјесама “Мала кутија” дио збирке “Гвоздени сад” коју никад није довршио.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана