Збирка пјесама “Златни лептир” Десанке Максимовић објављена у издању “Лагуне”: Дјетињство као извор снаге

Илијана Божић
Збирка пјесама “Златни лептир” Десанке Максимовић објављена у издању “Лагуне”: Дјетињство као извор снаге

БАЊАЛУКА - Лептири, зечеви и мачићи на цвјетним ливадама, те раздрагани свијет природе красе збирку пјесама “Златни лептир” Десанке Максимовић, у којој ће малишани моћи да уживају јер је објављена у издању београдске издавачке куће “Лагуна”.

Књига је намијењена дјеци предшколског узраста од три до шест година, али и школарцима од седам до девет година. Дивна поезија Десанке Максимовић украшена је сјајним илустрацијама које ће обрадовати и заинтересовати најмлађу публику.

Збирка “Златни лептир” први пут је објављена 1967. године, а у њој су сабране најљепше пјесме за дјецу.

Из “Лагуне” су саопштили да је животињски и биљни свијет веома разноврстан и жив у поезији Десанке Максимовић, те да веома духовита и ведра атмосфера прати свијет одраслих посматран дјечјим очима.

- Упознајте се са хвалисавим зечевима, сазнајте откуд маче у џепу, изволите на изложбу деце сликара, решавајте загонетке и уживајте у бајковитој поеми о златном лептиру. “Све чега се дотакнемо и што погледамо, доноси нам знања”, казала је песникиња показујући нам да је природа пут до авантуре, али истовремено и пут до осећања - навели су из “Лагуне”.

Додали су да ово нису само пјесме намијењене дјеци већ и свима који се искрено радују животу.

“Чудо у џепу”, “Мали чувар”, те “Леп дан” само су неке које ће малишани имати прилику да прочитају и науче листајући странице ове збирке.

Након Јована Јовановића Змаја, Десанка Максимовић је први велики пјесник за дјецу код Срба. Њене пјесме за најмлађе одликује меланхолична лиричност, наивност, невиност, поштење и бескрајна чистота. Нема драматичних авантура и вратоломних дјечјих враголија. Она дјетету прилази с много обазривости. Пјесникиња је испоштовала основно начело да буде разумљива и јасна.

Једном приликом је казала: “Детињство и оно што смо у њему доживели збиља је извор свих наших снага и инспирација”.

“Мали баук”

Стао баук уз церић куд пролази млад зечић, да га мало препадне када туда допадне.

Враћала се из села стара мечка, дебела, она место зечића прошла покрај церића.

Препаде се бауче, па узе да јауче и утече у мрак црн; убоде се ту на трн. Сад га нема, несреће, да зечића пресреће.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана