Вјечни класик о људским жељама и класним подјелама

БАЊАЛУКА - Издавачка кућа "Лагуна" објавила је ново издање класика француске књижевности "Црвено и црно", славног писца Мари-Анри Бела, познатијег у свијету под псеудонимом Стендал.

Животно дјело великана француске и свјетске књижевности Стендала објављено је 1830. године и подијељено је у два дијела. Пишчева идеја била је да направи реалан критички приказ француског друштва 19. вијека, приказујући сву извјештаченост и лицемјерство које се крију испод кринки учтиве љубазности, која је својствена надобудним богаташима тог доба, уосталом и самом појединцу који плива у тој духовној жабокречини, како је изражавају "стендолози". Наиме, ријеч је о роману који прати причу главног јунака Жилијана Сорела кроз његово одрастање и живот.

- Згодан, интелигентан и амбициозан, син неписменог стругара, млади Сорел је одлучан да се уздигне изнад својих скромних провинцијских коријена, али је разапет између два моћна свијета, цркве која симболише "црно" и војске која симболише "црвено". Међутим, убрзо схвата да се успјех може постићи једино прихватањем суптилног кода лицемјерја по којем друштво функционише. Коначно, уплетен у опасну везу са прелијепом госпођом Де Ренал и утицајном госпођицом Де ла Мол, чини се да је његов успон на друштвеној љествици неизбјежан. Ипак, у друштву које више цијени богатство и поријекло него заслуге, Жилијанова потрага за успјехом имаће кобне посљедице - гласи синопсис.

У питању је ремек-дјело психолошке изнијансираности и друштвене критике, стога се с великим правом може рећи да је  "Црвено и црно" маестралан приказ људске жеље те неумољиве тежње за моћи у немилосрдном и суровом свијету. Инспирација за писање аутору било је друштво у којему је и он сам живио, а то је француско друштво након пада Наполеона када је младима било ускраћено слободоумље, јер се страховало како би тако могла започети нова револуција. Управо је то слика друштва какву нам аутор и приказује у роману. Када је ријеч о детаљима главнога јунака и његове узбудљиве сторије, занимљиво је истаћи да се и те како може поистовијетити са пишчевим животом, који је и сам имао поприлично хладан однос са оцем у младости те је доживио силна разочарења.

На почетку већине поглавља налазе се цитати других аутора попут Гетеа, Шекспира, Волтера, Јунга и свих оних којима се на неки начин дивио Стендал. Дакле, то су цитати који махом наговјештавају атмосферу или тему надолазећег поглавља што даје посебну драж читаоцу. Његови јунаци, попут Жилијана, често имају романтичну свијест о својој изузетности. Међутим, оно што покреће његове јунаке то је срећа коју једино доноси друштвени успјех. У вези са тим јављају се код њих сталне дилеме које прате такве анализе. То све чини ликове стварним и увјерљивим, наговјештавајући искорак према реализму у књижевности. Ново издање романа "Црвено и црно" у тврдом је повезу на 520 страна, а превео је Милош Јовановић.

Биографија

Мари-Анри Бел (1783-1842), познатији под псеудонимом Стендал, један је од најзначајнијих француских писаца деветнаестог вијека.

Захваљујући рођачким везама добио је чин потпоручника у војсци и пратио је Наполеона у походу на Италију. Учествовао је у неуспјелој инвазији на Русију 1812. године, а након Наполеоновог пораза 1814. напустио је Француску и настанио се у Милану, гдје је остао до 1821. године.

Прије него што је почео да објављује прозу, Стендал је писао биографске, критичке и путописне текстове. Након повратка у Париз објављује студије "О љубави" (1822) и "Расин и Шекспир" (1823-1825). Први роман "Арманс" објавио је 1827, а "Црвено и црно" 1830, а 1839. излази му роман "Пармски картузијански манастир".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.