Свједочанство стравичног уништења културног блага

БАЊАЛУКА - У оквиру пројекта "Обележавање дана страдања Народне библиотеке Србије у Другом светском рату" Фондација Народне библиотеке Србије представља истоимену изложбу у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске и пратећу монографску публикацију са насловом "Народна библиотека Србије кроз време".

Аутори изложбе и публикације су Душан Злоколица, Мирјана Симоски и Драган Пурешић. Дизајн изложбе и публикације урадио је Милош Нинковић, а уводни текст написао је управник Народне библиотеке Србије др Владимир Пиштало. Изложба обухвата десет панела са историјатом прве зграде Народне библиотеке на Косанчићевом венцу у Београду, која је страдала у бомбардовању 6. априла 1941. године. 

Она је споменичког карактера, подсећа на тренутак највећег уништења збирке културног насљеђа на нашим просторима када је више од 500.000 књига, рукописа, новина и друге библиотечке грађе уништено у једном дану. 

Народна библиотека Србије је 6. априла 1941. године у налету њемачких бомбардера погођена запаљивим бомбама. Библиотека је горјела три дана, док пожар није утихнуо, након чега су уништени до темеља сама зграда, која се тада налазила на локалитету на Косанчићевом венцу, сви инвентари и каталози, књижни фонд од 500.000 свезака, збирка од 1.424 ћириличка рукописа и повеља од 12. до 17. вијека, картографска и графичка збирка од 1.500 бројева, збирке од 4.000 наслова часописа, 1.800 наслова новина, недовољно проучена збирка турских докумената о Србији, инкунабуле и старе штампане књиге, комплетне библиотеке, попут оних Вука Караџића и Ђуре Даничића, као и цјелокупна преписка значајних личности из културне и политичке историје Србије и Југославије.

Нову зграду Народна библиотека Србије добила је 6. априла 1973. године на Врачарском платоу, гдје се и сада налази, а прву почасну чланску карту у новоотвореном здању добио је нобеловац Иво Андрић. 

На паноима посјетиоци ће моћи да виде фотографије Косанчићевог венца и зграде библиотеке прије уништења, фотографије из ваздуха које је начинила њемачка авијација након бомбардовања, као и архитектонске планове зграде библиотеке на Косанчићевом венцу.

Приликом отварања изложбе говориће директор Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске Љиља Петровић Зечић, замјеник управника Народне библиотеке Србије др Драган Пурешић, који ће у свом обраћању изложити и пригодни уводни текст на тему страдања зграде библиотеке на Косанчићевом венцу, који је написао управник Народне библиотеке Србије др Владимир Пиштало.

ИСТОРИЈА

Народна библиотека Србије је национална библиотека Србије у Београду. Највећа је библиотека и најстарија установа у Србији, која је више пута уништена у посљедња два вијека, најтеже у Првом и другом свјетском рату. 

Основана је 1832. године у књижари Глигорија Возаровића. Иницијални фонд чинили су поклони Возаровића и других српских културних посленика. За дан оснивања узима се 28. фебруар 1832. године, када је Димитрије Давидовић послао писмо кнезу Милошу о уређењу библиотеке. 

У новембру исте године Кнез Милош је наредио да се један примјерак од сваке штампане књиге уступи библиотеци. Тако је установљена институција обавезног примјерка. Од 2002. године Народна библиотека Србије као свој дан слави управо 28. фебруар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.