Свако дјело пронађе читаоца, без обзира на вријеме

Нешто мрачнија времена задесила су живот књижевности и књиге у библиотекама, а и од библиотекара и од читалаца захтијевају прилагођавање и пажњу. Осврћући се на промјене у начину одласка у библиотеку и било коју другу установу, посјетили смо Народну и универзитетску библиотеку Републике Српске, те са вишим библиотекаром Александром Рендић прозборили о раду током пандемије, трендовима читања, те популарности коју поједина дјела имају у другачијим временима.

Према ријечима Рендићеве, књиге су читане у сваком времену, па и у овом у којем читаоци имају смањен приступ позајмном одјељењу, јер ко жели да чита, увијек ће наћи начин да дође до жељене књиге. У измијењеном режиму рада, књиге се више резервишу онлајн, а читаоци чешће праве жељене спискове, не би ли тако олакшали и себи и библиотекарима.

- Сада је незгодно. Приступ фонду није слободан, али трудимо се, по потреби донесемо на рукама књиге да некоме ко није сигуран шта да узме препоручимо - навела је Рендићева за “Глас Српске”.

Она се осврнула на улогу библиотекара у самом избору, те на поменуте трендове у читању, који су нешто другачији него прије неколико деценија.

- Прво се морамо упознати с корисницима, јер не можемо, када неко тек дође и учлани се у библиотеку препознати шта он жели. Након другог и трећег пута увидимо отприлике шта неко воли да чита, па и ми можемо препоручити и предложити књиге. Свако воли другачији стил и другог писца - казала је она и додала да је прије неколико година актуелна била акција “Читај без предрасуда”, када је намјера била да читаоци искоче мало из жанрова које иначе читају, те да је била заиста добро прихваћена.

Она је објаснила и да библиотекари увијек праве избор књига, које издвоје у посебан дио, те да из тог кутка библиотеке читаоци најчешће и узму књиге за читање.

Трендови у читању, током пандемије и мимо пандемије, мијењали су се, али оптимистична је чињеница, како је навела Рендићева, то што је посјећеност библиотеци велика и читаност свих жанрова често уједначена.

- Све је читано - историјске књиге и псеудоисторија, биографије, од књижевника до пјевача и глумаца, а тражене су популарна психологија и медицина, те литература на страном језику, као и лектире и озбиљна литература. Рецимо, Пекић је доста читан, чак сваког дана га неко позајми, али и Селимовић, Андрић и Ћопић - навела је она и додала да је само у позајмном фонду заступљено 95.000 књига, те да је избор велики и сваки посјетилац библиотеке дефинитивно ту може да пронађе нешто за себе.

Читаоци књиге узимају према препорукама других читалаца, према препорукама библиотекара, на основу актуелности неког аутора, било да је освојио награду или је из неког другог разлога изненада поново дошао у жижу јавности.

- Увијек постоје трендови. Чим се освоји било која награда, било да је у питању нека наша награда овдје, или регионална, као што је НИН-ова, те Нобелова, Букерова награда, аутор који ју је освојио аутоматски постаје тражен. Или, рецимо, аутор који умре, на примјер Карлос Руиз Сафон. Он је стално читан и стално је тражен, али након његове смрти, наредног дана, десетак-петнаест људи тражило је искључиво њега - испричала је Рендићева.

Дјела која су доживјела екранизацију често постају траженија од других, а поједина већ неколико година броје константну траженост.

- “Игра престола”, “Хари Потер”, “Убити птицу ругалицу” су увијек актуелни. Екранизацијама више привлачимо млађу популацију. Доносимо им наслове за које претпостављамо да су могли да одгледају филм. Скоро сваки роман Николаса Спаркса је, рецимо, филмован, а теме су му свакодневне, животне и људи воле да читају такве ствари. Спаркс је интересантан због тих филмова и онда млади воле да читају и роман, поготово ако су у филму гледали неке познате глумце. “Сумрак” сага је била актуелна, али и “Вампирска академија” и “Вампирски дневници” - нагласила је она.

Библиотекари у рукама држе полице и хиљаде књига, те су скретничари за дјела, којима свако открије своју љубав према писаној ријечи.

-  Имамо ту све, па ко шта воли. Ако и некад покажемо своје мишљење и свој став, то баш мора да буде ненаметљиво. Нама је највећи проблем приступ младима. Не трудимо се да им наметнемо литературу, али важно је да стекну навику читања, а то је већ наш посао. Важно је да књиге не доживе као обавезу, него као задовољство. Онда је ту наш посао да некако лагано наметнемо свој став, да предложимо дјела различитих тема. А кад неко заволи да чита, па било какво штиво, ако почне да чита, онда  ће он с лакоћом читати и оно што му је обавеза. Онда ће он већ знати сам да нађе разлику у квалитету. Битно је да се чита - нагласила је она.

Један од начина којим одређена дјела постану популарна код читалаца су и препоруке корисника једних другима. Она је тако издвојила примјер Лусинде Рајли и серијала “Седам сестара” као дјела која су позајмљивана на основу прича и препорука корисника, без препорука библиотекара.

Актуелне трендове диктира и језик са којег је превођена књижевност, те, према њеним ријечима, дјела скандинавске, јапанске и кинеске књижевности стога су данас траженија него у времену од прије неколико деценија.

- Скандинавска књижевност прије двадесетак година није била заступљена, јер није била превођена, а сада је читана. Када је почело превођење шведске и норвешке књижевности, онда су се људи окренули са америчке књижевности на скандинавску. У односу на раније више читаног Харлана Кобена, сада је читанији Ју Несбе. Раније је више била читана класична енглеска књижевност, сестре Бронте и Џејн Остин. Домаћа књижевност је увијек читана и тражена - нагласила је она и објаснила да је, рецимо, некад Нада Маринковић била најчитанији женски писац у библиотеци, док су данас то Јелена Бачић Алимпић и Весна Дедић, али да то у данашњем времену највише зависи од маркетинга и различитих начина промоције, што не значи да су неки аутори запостављени, напротив, сви се читају подједнако, чак и кад се чини да се о њима не говори.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.