Студенти књигу “Руска емиграција” посветили професору Бобану Ђурићу: Захваљујући сјећању смртни постају бесмртни

Илијана Божић
Студенти књигу “Руска емиграција” посветили професору Бобану Ђурићу: Захваљујући сјећању смртни постају бесмртни

БАЊАЛУКА - Књига “Руска емиграција” чува професора Бобана Ћурића и трга од заборава све оне људе чије животе приближава и са којим се саживљава, јер “једино захваљујући памћењу смртни постају бесмртни”. Поручује нам се да потискивање овог феномена са маргина тек предстоји.

Казала је то у разговору за “Глас Српске” Дејана Малић, једна од студената српског и руског језика и књижевности  који су својим трудом и залагањем успјели да објаве ову књигу у част свом преминулом професору Бобану Ђурићу.

Додала је да је дјело интересантно и у психологији образовања, зато што представља врло жив разговор, а не монолог на који нас покушавају навићи у школству.

- Ријеч је о феномену руске емиграције, до које долази у Русији, почетком двадесетих година прошлог вијека. Дакле, велики број људи, који од кулминације 1917. године, познатије као Октобарска револуција, па у наредних неколико деценија, усљед идеолошког немирења, напушта земљу. Понире се у све што је томе претходило, те оно што је навело и довело до те Револуције, која није значајна само политички и идеолошки - рекла је Малићева.

Истакла је да је Револуција уједно и један културни феномен, који карактеришу такозвана три таласа руске емиграције.

- Бавећи се подробније њима, почев од бројности, средишта, преко политичких опредјељења и увјерења, до неоспорног значаја, пружа се увид у улогу Руске православне цркве у емиграцији, о њеној подјели и расколу који ће да услиједи и изњедри оно што се назива Руска загранична црква. Књига је подијељена у два дана, која представљају дводневни циклус предавања, који је Бобан Ћурић, као гостујући професор, одржао прошле године - објаснила је Малићева.

Она је испричала да је књига “Руска емиграција” настала тако што се усталило да се на Студијском програму руског и српског језика и књижевности Филолошког факултета Универзитета у Бањалуци међу изборним предметима нађу и они професора Бобана Ћурића.

- Захваљујући Василиси Шљивар, асистенту на књижевности 20. вијека професор ће да понуди нама, другој години Руску емиграцију. Крајем марта те судбоносне 2019. године професор ће одржати дводневни циклус предавања о емиграцији. Почетком љета ће нас позвати у Београд и организовати, опет захваљујући Василиси, дводневну екскурзију у такозваном руском Београду. За потребе испита смо се одлучили прекуцати професорова мартовска предавања. А снимали смо га зато што је било задивљујуће, па и величанствено, колико смо тога чули за свега 12 сати - испричала је Малићева.

Нагласила је да су тог октобра 2019. године планирали да професору предоче идеју о књизи.

- У том октобру, којем смо се сви неизмјерно радовали и када је требало да похрлимо у сусрет часовима књижевности професора Бобана, ми смо се налазили у учионици Филолошког факултета у Београду, баш учионици у којој је професор докторирао, наводно тиме доприносећи комеморацији која је била уприличена за њега. А за њега смо ми имали само мисао. Ону о књизи. И то књизи која се може само поклањати. Касније ћемо схватити да идеја као таква припада руском философу Николају Фјодорову, и да смо ми подсвјесно до ње дошли. Отуда се цјелокупан тираж књиге “Руска емиграција” дарива библиотекама разних градова и држава - навела је Малићева.

Како је истакла, професор Бобан Ћурић је у својој научној монографији “Из живота руског Београда” умјесто предговора рекао да је то “само један камен у богатом мозаику културне историје”, те да је један такав камен и ово дјело.  Према њеним ријечима читањем доприносите том мозаику и богаћењу оног у себи, а они који читају знају шта се збива и каква се то олуја спрема, али не дангубе.

Значај

Малићева је истакла да  се значај ове књиге огледа у ономе у чему се донекле огледа и сам човјек.

- У прошлости, је ли тако? Без дијахроног пресјека се не може. Јер шта је то човјек до збир, су­м свих досадашњих тренутака. Он је резултат. Тако је и Бањалука културни одјек, не само она, већ и сви већи центри, у које су Руси пристигли прије 100 година - казала је Малићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана