Стрип почиње од чика Јове Змаја

У Србији има више цртача него у Немачкој рецимо. Наша традиција стрип цртања је званично неких 75 година, а незванично близу 140 година. Волим да кажем да почиње од чика Јове Змаја, јер је он објављивао неке прве цртеже који су личили на почетне стрипове. Традиција је велика ствар и она је на нашој страни.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" академски графичар, еминентни стрип цртач, илустратор, аниматор и учитељ цртања Владимир Весовић, који је држао школу стрипа у Приједору.

Добитник је бројних награда и признања, а као педагог и ментор, утицао је на образовање и опусе око 200 аутора Србије и бивше Југославије. Члан је Удружења ликовних и примијењених умјетника Србије.

* ГЛАС: Која је љубав код Вас старија, она према умјетности или конкретно према стрипу?

ВЕСОВИЋ: Школом стрипа се бавим 21 годину и 35 година стрипом као аутор и као цртач и сценариста, тако да ми је нормално да то радим. Чињеница је да сам прво почео да се интересујем за стрип, а касније сам завршио и Ликовну академију која нема везе са стрипом, али стара љубав је остала и наставио сам даље тиме да се бавим. Седамдесете и осамдесете године су биле златне године стрипа у Југославији и могли смо тиме да се бавимо и живимо од тога, да објављујемо све, а онда су дошла нека друга, тежа времена, нестало је стрипа и много тога. Међутим, љубав према стрипу је све победила и још сам ту где сам и раније био. Негдје од 2000. године стрип се поново вратио на сцену, али не у оном сјају како је то било раније. Међутим, данас смо много јачи ауторски јер има доста талентованих људи. Податак да више од 30 цртача ради за стране издаваче је значајно и за њих као појединце, али и уопште за стрип да опстаје и да се на неки начин враћа на сцену.

* ГЛАС: Колико је стрип захтјевнији од других техника у цртању?

ВЕСОВИЋ: Стрип је веома захтевна и комплексна техника, која захтева да прво морамо да направимо сценарио, да изрежирамо свој стрип, студије својих јунака, ликова и карактера и све што их прати зависно од жанра, тако да то подразумева и један велики истраживачки рад по интернету, а тек онда долази цртање. Цртање за један стрип албум траје од девет месеци до годину.

* ГЛАС: Може ли се живјети од цртања стрипова?

ВЕСОВИЋ: Не може, ако се ради за домаће издаваче у било којој од држава насталих распадом бивше Југославије. Може, ако радите за француске и белгијске издаваче, а и тада радите од осам до 15 часова на дан. Имате једног Рајка Милошевића Геру који 20 година живи у Барселони и којем радни дан траје 14 часова дневно, а тренутно ради стрип са Квентином Тарантином.

* ГЛАС: Стрип се са ером интернета успјешно носи, хоће ли је преживјети?

ВЕСОВИЋ: Интернет је, по мени сасвим друга ствар, а стрип је и даље ту, да ли ће бити на интернету или одштампан. Ја сам сигуран да ће он опстати и на папиру, јер ће прави љубитељи стрипа радије седити и читати стрип у руци, него што ће бити за монитором и читати стрип.

* ГЛАС: Који су савремени стрип јунаци?

ВЕСОВИЋ: Имате књигу "Константиново раскршће" по историјском роману Дејана Стојиљковића чији су јунаци партизани, Немци, четници, вукодлаци и вампири и велики је хит тако да је од тога направљен стрип. Затим "Дружина Дарданели" који су направила двојица младих аутора Павле Зелић и Драган Пауновић у којем су главни јунаци познати књижевници, писци и њихови књижевни ликови који су смештени у једну алтернативну Србију крајем 19. и почетком 20. века у амбијент боемске кафане Дарданели и то је један од најпопуларнијих стрипова чији је тираж распродат.

* ГЛАС: Ви сте суоснивач Међународног салона стрипа у Београду. Колико је то захтјеван посао, судећи да већину дешавања, посебно у култури, ограничава недостатак финансија?

ВЕСОВИЋ: Идејно сам га покренуо, а суоснивач сам са једним колегом и ове године ће бити 11. по реду. Расписујемо конкурс за стрип до четири стране и сваке године имамо све више излагача, рецимо прошле године их је било близу 270 из четрдесетак земаља. Све је веће интересовање за тај салон и ми сваке године доведемо неке стране госте и трудимо се да то буду познати цртачи или сценаристи стрипова. Прошле године смо довели Роберта Крампа и Гилберта Шелтона који су праве легенде светског стрипа, једног специфичног ауторског стрипа и таква је гужва била у Студентском културном центру да није могло да се уђе унутра.

* ГЛАС: Имате ли међу ученицима оне који су завољели стрип и постали стрип цртачи?

ВЕСОВИЋ: Како да не. Ако ја 21 годину водим школу, кроз њу је прошло више стотина младих људи и неких тридесетак су професионалци у свету стрипа, илустрације, анимације, филма, а чак има и књижевника, драматурга, филмских и позоришних режисера.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.