Strip počinje od čika Jove Zmaja

U Srbiji ima više crtača nego u Nemačkoj recimo. Naša tradicija strip crtanja je zvanično nekih 75 godina, a nezvanično blizu 140 godina. Volim da kažem da počinje od čika Jove Zmaja, jer je on objavljivao neke prve crteže koji su ličili na početne stripove. Tradicija je velika stvar i ona je na našoj strani.

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" akademski grafičar, eminentni strip crtač, ilustrator, animator i učitelj crtanja Vladimir Vesović, koji je držao školu stripa u Prijedoru.

Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, a kao pedagog i mentor, uticao je na obrazovanje i opuse oko 200 autora Srbije i bivše Jugoslavije. Član je Udruženja likovnih i primijenjenih umjetnika Srbije.

* GLAS: Koja je ljubav kod Vas starija, ona prema umjetnosti ili konkretno prema stripu?

VESOVIĆ: Školom stripa se bavim 21 godinu i 35 godina stripom kao autor i kao crtač i scenarista, tako da mi je normalno da to radim. Činjenica je da sam prvo počeo da se interesujem za strip, a kasnije sam završio i Likovnu akademiju koja nema veze sa stripom, ali stara ljubav je ostala i nastavio sam dalje time da se bavim. Sedamdesete i osamdesete godine su bile zlatne godine stripa u Jugoslaviji i mogli smo time da se bavimo i živimo od toga, da objavljujemo sve, a onda su došla neka druga, teža vremena, nestalo je stripa i mnogo toga. Međutim, ljubav prema stripu je sve pobedila i još sam tu gde sam i ranije bio. Negdje od 2000. godine strip se ponovo vratio na scenu, ali ne u onom sjaju kako je to bilo ranije. Međutim, danas smo mnogo jači autorski jer ima dosta talentovanih ljudi. Podatak da više od 30 crtača radi za strane izdavače je značajno i za njih kao pojedince, ali i uopšte za strip da opstaje i da se na neki način vraća na scenu.

* GLAS: Koliko je strip zahtjevniji od drugih tehnika u crtanju?

VESOVIĆ: Strip je veoma zahtevna i kompleksna tehnika, koja zahteva da prvo moramo da napravimo scenario, da izrežiramo svoj strip, studije svojih junaka, likova i karaktera i sve što ih prati zavisno od žanra, tako da to podrazumeva i jedan veliki istraživački rad po internetu, a tek onda dolazi crtanje. Crtanje za jedan strip album traje od devet meseci do godinu.

* GLAS: Može li se živjeti od crtanja stripova?

VESOVIĆ: Ne može, ako se radi za domaće izdavače u bilo kojoj od država nastalih raspadom bivše Jugoslavije. Može, ako radite za francuske i belgijske izdavače, a i tada radite od osam do 15 časova na dan. Imate jednog Rajka Miloševića Geru koji 20 godina živi u Barseloni i kojem radni dan traje 14 časova dnevno, a trenutno radi strip sa Kventinom Tarantinom.

* GLAS: Strip se sa erom interneta uspješno nosi, hoće li je preživjeti?

VESOVIĆ: Internet je, po meni sasvim druga stvar, a strip je i dalje tu, da li će biti na internetu ili odštampan. Ja sam siguran da će on opstati i na papiru, jer će pravi ljubitelji stripa radije sediti i čitati strip u ruci, nego što će biti za monitorom i čitati strip.

* GLAS: Koji su savremeni strip junaci?

VESOVIĆ: Imate knjigu "Konstantinovo raskršće" po istorijskom romanu Dejana Stojiljkovića čiji su junaci partizani, Nemci, četnici, vukodlaci i vampiri i veliki je hit tako da je od toga napravljen strip. Zatim "Družina Dardaneli" koji su napravila dvojica mladih autora Pavle Zelić i Dragan Paunović u kojem su glavni junaci poznati književnici, pisci i njihovi književni likovi koji su smešteni u jednu alternativnu Srbiju krajem 19. i početkom 20. veka u ambijent boemske kafane Dardaneli i to je jedan od najpopularnijih stripova čiji je tiraž rasprodat.

* GLAS: Vi ste suosnivač Međunarodnog salona stripa u Beogradu. Koliko je to zahtjevan posao, sudeći da većinu dešavanja, posebno u kulturi, ograničava nedostatak finansija?

VESOVIĆ: Idejno sam ga pokrenuo, a suosnivač sam sa jednim kolegom i ove godine će biti 11. po redu. Raspisujemo konkurs za strip do četiri strane i svake godine imamo sve više izlagača, recimo prošle godine ih je bilo blizu 270 iz četrdesetak zemalja. Sve je veće interesovanje za taj salon i mi svake godine dovedemo neke strane goste i trudimo se da to budu poznati crtači ili scenaristi stripova. Prošle godine smo doveli Roberta Krampa i Gilberta Šeltona koji su prave legende svetskog stripa, jednog specifičnog autorskog stripa i takva je gužva bila u Studentskom kulturnom centru da nije moglo da se uđe unutra.

* GLAS: Imate li među učenicima one koji su zavoljeli strip i postali strip crtači?

VESOVIĆ: Kako da ne. Ako ja 21 godinu vodim školu, kroz nju je prošlo više stotina mladih ljudi i nekih tridesetak su profesionalci u svetu stripa, ilustracije, animacije, filma, a čak ima i književnika, dramaturga, filmskih i pozorišnih režisera.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.