Српско издање романа Орхана Памука “Ноћи куге” први превод с турског на свијету: Живот и смрт у доба епидемије

Приредио: Бранислав Предојевић
Српско издање романа Орхана Памука “Ноћи куге” први превод с турског на свијету: Живот и смрт у доба епидемије

БЕОГРАД – Дуго очекивани и најављивани роман турског нобеловца Орхана Памука “Ноћи куге”, као први превод с турског језика, објављен је на српском и то у издању “Геопоетике”.

У питању је дјело које је писао пуних пет година, доноси живу панорамску слику посљедњих дана Османског царства, од страха пред смрћу до противљења здравственом закључавању, од текијских шејхова до грчких националиста, од ходочасничких бродова до побуна против карантина, али који поново разматра и темељна питања живота, смрти и љубави.

Турски нобеловац захвалио је путем интернета оснивачу и главном уреднику “Геопоетике” Владиславу Бајцу, који је издавач његових књига више од двадесет година, истичући да је у случају романа стварност стигла фикцију.

- Веома сам узбуђен. Овај роман сам писао посљедњих пет година, а мој ум је био окупиран темом овог романа четрдесет година. Ово је велики, амбициозан пројекат. Они који су читали моје раније књиге у издању “Геопоетике”, као што су “Тиха кућа”  и “Бела тврђава”, знају да у њима постоје дијелови који се баве кугом. Сваки пут када бих завршио неки роман, питао сам се зашто не бих сада написао мој роман о куги и себи сам одговарао да нисам још увијек спреман, јер требало би пуно да истражујем. Требало ми је 35 година психолошких припрема и истраживања да бих почео да пишем овај роман. У почетку сам желио да напишем историјски роман који се одиграва за вријеме куге у доба Османског царства. “Ноћи куге” су управо роман о томе - рекао је Памук.

Он је додао да је желио искористи кугу као метафору за више личних тема.

- У ствари желио сам да напишем роман који обрађује више егзистенцијалистичких тема, као што су - индивидуалност, вјера, отпор, страх од смрти. Те теме водиле су ме ка темама попут оријентализма и фатализма. Оријентализам је појам настао у западном свијету покушавајући да објасни свијет муслимана. Скоро двадесет година сам желио да напишем роман у којем бих се борио против представљања муслимана као фаталиста. Онда сам причу развијао и читао све више и више и схватио да је оно што би роман о куги чинило занимљивим јесте политичка мјера успостављања карантина. Читао сам пуно о разним епидемијама куге и поставио сам свој роман у период који је познат под називом Трећа свјетска пандемија куге, која је почела 1894. године. Након пуно истраживања, почетак свог романа сам базирао на ставу да успостављање карантина сваку владу чини више ауторитарном - истакао је Памук.

Писац је објаснио да су многи писци писали о куги, али да су њему омиљени аутори Албер Ками са романом “Куга”, Данијел Дефо и његов класик “Година куге” и  Александар Манзони са романом “Заручници”, италијанским класиком у којем је само 30 страна о куги, али је то најреалистичнији дио о куги икада написан, што се на неки начин десило и њему.

- Дуго сам писао овај роман и баш кад сам мислио да га завршим - бам! У марту 2020. почела је ова пандемија. Био сам тада у Америци и 15. марта панично сам отишао на аеродром и вратио се у Истанбул. Требало ми је онда десет мјесеци да завршим књигу. Четрдесет година сам се припремао да напишем књигу чија је радња постављена у вријеме епидемије и баш у тренутку када је требало да завршим роман, дешава се пандемија. Прије вируса корона моји пријатељи су ми говорили – какав ти је ово роман о пандемији, то је стара тема, то никога неће занимати. Одједном исти људи су почели да ми говоре да имам среће - казао је Памук и додао да су неки чак тврдили да је он знао да долази пандемија вируса корона те да је зато одлучио да пише о епидемији куге.

Заплет

Када је у прољеће 1901. године избила епидемија куге на острву Мингер, у 29. провинцији Османског царства - султан Абдулхамид шаље на острво најприје главног здравственог инспектора Бонковски-пашу, а за њим и младог и успјешног доктора Нурија да зауставе епидемију. Падишах је управо оженио овог младог љекара султанијом Пакизе, кћерком султана Мурата В, свог старијег брата којег је држао заточеног у палати. Султанија прати супруга на том путовању. А на острву су млади националиста, османски официр, управник провинције и фаталне острвљанке. Роман “Ноћи куге” је прича о борби тих људи са поштовањем карантинске забране, са кугом, са традицијом острва и напослијетку, једних са другима и смртним пријетњама, као и о њиховим љубавима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана