Сјећање на писца Владана Десницу: Створио аутентично дјело у српској књижевности

Илијана Божић
Сјећање на писца Владана Десницу: Створио аутентично дјело у српској књижевности

БАЊАЛУКА - Десница је један од књижевника којег тек однедавно код нас откривају. То се односи и на српске и на хрватске читаоце, просвјетне процјењиваче кад је у питању лектира, и политичаре који нису начисто с овим писцем који је рођен као Србин, а чији је умјетнички идентитет много сложенији од пуке крштенице.

Казао је ово за “Глас Српске” књижевник Ранко Рисојевић о великом ствараоцу Владану Десници који је рођен прије 115 година.

Нагласио је да је Десница у вријеме када је исписивао и објављивао своја изузетна дјела, због политичког става да српски писци у Хрватској треба да се држе Хрватске и да припадају њеној књижевности, истовремено то прихватао и одбијао.

- Полемисао је више пута с хрватским књижевницима, рецимо с Густавом Крклецом, али када је требало да се његови романи вреднују на прави начин, то је изостајало на обје стране. Да не говорим о девастацији гробља гдје је био сахрањен, а његов гроб прекопан. Двори Стојана Јанковића растурени, Ислам Грчки сведен на рушевине. Данас тамо нема Срба, али политички Хрватска обнавља уништено, чак су организовани “Дани Владана Деснице” - испричао је Рисојевић и додао да за то вријеме Србија и Београд једнако ћуте о дјелу овог великог писца.

Истакао је да се Десница стидљиво враћа у лектиру, али дјелом које су високо превредновали хрватски писци, попут Ивана Ловреновића који сматра да је Десничино “Зимско љетовање” уз “Проклету авлију” најбоље дјело некадашњег српскохрватског језика.

- Сагласан сам да је то велики роман, али једнако волим и “Прољећа Ивана Галеба”, књигу коју је Десница писао 20 година створивши  дјело какво до њега, а то је 1957. година, није постојало у нашој књижевности. Да би се приступило њему, потребно је знати да је Десница био велики зналац естетике, нарочито Бенедета Крочеа, да се и сам бавио музиком, па је и компоновао нека дјела која су тек недавно откривена и јавно изведена у Загребу - објаснио је Рисојевић и додао да је Десница био ближе да студира музику него да се бави књижевношћу, али се за музику опредијелила његова сестра и он је одустао.

Испричао је да је Десница као осамнаестогодишњак компоновао своје прво музичко дјело.

- Отуда је и његов јунак Иван Галеб, музичар, виолиниста кога ће несрећни случај спријечити да напредује у каријери, али у зрелим годинама у којима је то већ касно. Управо на томе се компонује и приповједачева прича која иде тада модерним поступком унутрашњег монолога. Као млад, Десничин јунак машта о књижевном дјелу које нема причу, које је потпуно слободно од старих образаца. Много је прекрасних страница у овом роману - навео је Рисојевић.

Истакао је да је значајно знати да у вријеме чврсте комунистичке руке и у књижевности, Ђиласове и тадашњих културних комесара, Десница пише роман “Зимско љетовање”, о избјеглицама из Задра у брдима којима владају четници.

- Те избјеглице из Задра су италијанске националности, житељи Задра, који су побјегли од бјесомучног бомбардовања Енглеза, града у коме су већина становништва Италијани који ће директно из овог избјеглиштва кренути у избјеглиштво из кога се неће вратити. Било је то прво етничко чишћење. Када описује четничко весеље и пијанку, Десница је најбољи настављач великог Матавуља. Како је тада почело етничко чишћење, оно ће се наставити све до наших дана, само што ће избјеглице постати потомци тих четника са брда - закључио је Рисојевић и додао да то може да опише само изузетно надарен писац какав је Десница свакако био.

Кула Стојана Јанковића

Рисојевић је истакао да је Десница повезан са Јанковићима по женској линији.

- Много је мјеста у “Прољећима Ивана Галеба” у којима се описује кућа у којој је одрастао главни јунак, али то је, у ствари, кућа коју је памтио Десница и као такву је увео у литературу, да се запамти. Данас је обновљена кула Стојана Јанковића и ту се одржавају неке свечаности посвећене Десници. Има у томе језиве сличности са Николом Теслом и Смиљаном. Сам Десница је био интелектуалац коме није био близак фолклор, његова су дјела универзална, па ће се као таква вратити тамо гдје је природно да и буду - рекао је Рисојевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана